MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO: Danas je svetski dan PLANETE ZEMLJE - ovim rutinama spasićemo čitav BIODIVERZITET!

Veliki petak, 22. april 2022, je i Dan planete Zemlje 2022, tj. kako ga je ove godine „krstila“ Generalna skupština UN – Međunarodni dan majke Zemlje.

Ujedinjene nacije su rezolucijom A/RES/63/278, usvojenom 2009. godine, proglasile 22. april za Dan planete Zemlje (Earth Day).

Ovogodišnji Međunarodni dan majke Zemlje pruža priliku da se podigne svest globalne javnosti o izazovima za dobrobit planete i život koji ona podržava. Dan takođe prepoznaje kolektivnu odgovornost, na koju se poziva Deklaracija iz Rija iz 1992. godine, za promovisanje harmonije sa prirodom i Zemljom, za postizanje pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva.

Klimatske promene, promene prirode koje je napravio čovek, kao i nezakonite aktivnosti koje narušavaju biodiverzitet, kao što su krčenje šuma, promena namene zemljišta, intenzivirana poljoprivreda i stočarska proizvodnja ili rastuća ilegalna trgovina divljim životinjama, mogu povećati kontakt i prenošenje zaraznih bolesti sa životinja na ljude (zoonoza) kao što je slučaj i sa COVID-19.

Po podacima Sektora za životnu sredinu UN (UNEP), od jedne nove zarazne bolesti koja se javlja kod ljudi svaka četiri meseca, 75% ovih novonastalih bolesti potiče od životinja. Ovo ukazuje na postojanje bliske veze između zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

U svom svakodnevnom radu, stručne službe Centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje, sa svojim bogatim profesionalnim iskustvom, pružaju stručnu podršku u cilju kvalitetnog i efikasnog obavljanja poslova i zadataka kao što su priprema, planiranje i realizacija programa za praćenje stanja i očuvanja životne sredine, a koji podrazumevaju ispitivanje kvaliteta podzemnih voda, površinskih voda, vazduha, zemljišta, kao i ispitivanja nivoa buke u komunalnoj sredini.

U vidu zaključka, prenosimo i izjavu generalnog sekretara UNEP Antonija Gutereša:

– Dokazali smo da zajedno možemo da se nosimo sa monumentalnim izazovima. A pravo na zdravu životnu sredinu postaje sve značajnije. Ali, moramo učiniti mnogo više. I mnogo brže. Posebno da bi se sprečila klimatska katastrofa.

Ipak, koliko god se čovek trudio da ne zagađuje okolinu, verovali ili ne jedan veoma mali insekt održava (skoro sam) celokupni ekosistem, a to je pčela.

Evo nekoliko zanimljivosti o ovim predivnim životinjama:

Pčela radilica u sezoni živi 30-45 dana

Matica živi i do sedam godina a dnevno izlegne jajašaca do tri svoje mase

Pčele med proizvode na isti način najmanje 150 miliona godina.

Pri sakupljanju nektara i polenovog praha pčela poseti dnevno oko 1.000 cvetova

Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3.000.000 cvetova

U košnici zavisno od tipa i veličine jedna pčelinja zajednica broji od 20.000 - 80.000 pčela

Naučnici odavno znaju da su pčele društvena bića, ali sad su otkrili da u društvu rado i popiju. Čini se da pčele, baš kao i ljudi, najviše vole jaka alkoholna pića. Kad im je ponuđen izbor između najjačeg mogućeg šećernog rastvora i 80-postotnog alkohola, pčele su stale u red za šankom. „Čak smo ih uspeli nagovoriti da popiju čisti etanol“, rekao je Čarls Abramson sa univerziteta Oklahoma. „To, koliko znam, ne bi napravilo niti jedno drugo živo biće, čak ni student.“ Naučnici pretpostavljaju da pčele, koje imaju vrlo razvijene društvene strukture, leče svoje alkoholičare, baš kao i ljudi. One svoje prestupnike izoluju. Istraživači sad ispituju lekove kojima bi mogli lečiti pčelinji poroci.

To je jedini insekt na svetu koji proizvodi hranu koju jedu i ljudi

Sve pčele proizvode dobar i zdrav med. Loš med rezultat je industrijskog načina punjenja ili lošeg i neobrazovanog pčelara

Med pčele medarice jedna je od najsigurnijih hrana – većina opasnih bakterija uopšte ne mogu da žive u med.

Iako nas pčele ali i ostale životinje i biljke svim snagama održavaju u životu, a mi ih samo narušavamo, postoje jednostavne rutine kojima ćete doprineti dobrobiti planete Zemlje:

Štedite vodu

Nekim ljudima je voda luksuz za piće, a svako od nas se fino brčka i tušira kad god poželi. Banalno zatvaranje česme dok peremo zube može dugoročno uštedeti dosta litara vode. Takve stvari lako postanu navika, samo treba misliti o njima.

Štedite električnu energiju

O ovome počnete da vodite  računa kad sami krenete da plaćate račune za struju. Pa kad jednom analizirate onu veliku i malu tarifu vrlo verovatno ćete bojler gasiti i peglati nedeljom.

Proizvoditi manje otpada

upovinom na primer džema u staklenoj ambalaži pa onda korišćenjem te ambalaže (tegle, da ne komplikujem) smanjićete otpad. Krpe umesto ubrusa u vašoj kuhinji takođe doprinose očuvanju životne sredine.

Koristiti reciklirane materijale

Probajte za svaku stvar koju poželite da bacite  da smislite za šta biste možda mogli da je iskoristite. I ukoliko imate odvojene kontejnere za reciklažu, koristite ih.

Bez plastičnih kesa

Plastične kese se raspadaju 1000 godina. Treba li bolji razlog za smanjenje i prestanak njihove upotrebe? Vratite se korišćenju dobrih starih cegera ili pletenih korpi kao naše bake.

Ponovna upotreba i recikliranje papira

Ako već morate koristiti papir – koristite reciklirani. Pišite do zadnjeg praznog mesta u rokovniku. Ako ne morate štampati mejlove- nemojte. A iskoristite prednost tehnologije – pišite i čuvajte dokumenta onlajn. Sve sa ciljem da sačuvamo što više šume, naravno.

Hodajte ili vozite bicikl bar povremeno

Osim što ćete uštedeti gorivo i smanjiti zagađenje prijaće i vašem telu. Napravljeni smo za kretanje. To što smo postali lenštine od ovog razvoja civilizacije nije uopšte normalno.

Misli globalno – deluj lokalno

Nemojte samo gledati kako se ponaša komšija. Uzor vam može biti i neko iz Švajcarske. Brinite o prirodi, biljkama i životinjama. Vratiće vam se.