DRAŠKOVIĆ PREDSTAVIO KNJIGU "KO JE UBIO KATARINU": Ništa plemenito nismo doživeli od ubistva Jugoslavije

Mi smo jako talentovan narod koji nikada nije propustio priliku da propusti priliku, kazao je večeras Vuka Drašković na promociji svoje knjige "Ko je ubio Katarinu" u Maloj sali Kolarca.  Uz autora na promociji knjige govorili su Milan St, Protić, Ljiljana Šop i Gojko Tešić. 

Rat koji je upokojio Jugoslaviju opet je Draškovićeva tema kao u njegovoj prethodnoj knjizi "Isusovi memoari". Drašković je predstavljajući svoje novo književno delo istakao da su svi junaci knjige pronalazili njega. 

- Da me nisu pronalazili ne bih umeo da pišem o njima. Morao sam da ih upoznam da bih uspeo da ih predstavim čitaocima - kazao je Drašković. 

Katarina iz naslova knjiga je pseudonim za nekadašnju SFRJ. Drašković priznaje da je opsednut, kako kaže, "ovim zlom koje nam se dogodilo nakon raspada Jugoslavije". 

- Momenat raspada te divne zemlje je najveća nesreća u našoj istoriji. Ovo što sada živimo, ovi vulkani mržnje po Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, javno nam govore ''Evo šta ste napravili''. U obe Jugoslavije, i u Kraljevini i u socijalističkoj republici bilo je mržnje, žarišta, etničkih verskih sukoba...I zločina je bivalo, ali je sve to postojanje zajedničke države stišavalo, gasilo, smirivalo. Sada Jugoslavije nema i zlo je bez ikakve brane - poručio je Drašković. 

Za cenjenog pisca nema dileme da Evropska unija ne može da zameni nekadašnju Jugoslaviju. 

- Mi smo sebe ugrađivali u Jugoslaviju i mi smo je održavali u životu i na kraju smo je ubili. Ništa plemenito, nadajuće, veliko nismo doživeli posle 1990. godine i ubistva Jugoslavije - kaže Drašković.

Ljiljana Šop je kazala da nova Draškovićeva knjiga osvetljava ko je i kako započeo i dovršio ubistvo jedne pristojne zemlje koja je nimala bogatu istoriju. 

- Ta zemlja je i danas u našim sećanjima. Drašković je, oslanjajući se na životno i književno iskustvo, ostao veran temama koje ga opsedaju. Pisac se bavi istorijom i pretvara je u literaturu u kojoj ne izmišlja nego promišlja događaje. U tom smislu on je stvorio 15 proznih celina koje čine roman o potrošenim ljudima i promašenim životima devedesetih godina prošlog veka - kazala je Šop. 

Milan St Protić je istakao da je godinama razmišlja šta Draškovića izdvaja iz naše književne i političke sredine. 

- Shvatio sam da ga izdvajaju jezik i stil. Njegov jezik je ijekavski, a on je svoj pun pisani i usmeni izraz dostigao na ekavskom. U toj plejadi velikih pisaca od Jovana Dučića do Ive Andrića stoji sasvim ravnopravno i ime Vuka Draškovića - kazao je Milan St Protić.