Duel srpskog i američkog kauboja na otvaranju 34. Beogradskog džez festivala
Mešavina bluza, svinga, fri-džeza, šansone, fankija, surfa i panka. Tako su novinari pokušavali da opišu žanrovski neuhvatljivu grupu "Fish in oil" koja gotovo da nema gde nije svirala u Beogradu - od malih klubova za tridesetak ljudi, do raznih festivala.
U težnji da se još bliže dočara njihova muzika, gitaristu i idejnog tvorca prestoničkog benda Bratislava Bracu Radovanovića su stidljivo poredili sa avangardnim herojem iz Sjedinjenih Američkih Država Markom Riboom. Jednim od svojih uzora!
I gle čuda, upravo njih dvojica su sinoć ukrstili gitare na otvaranju 34. Beogradskog džez festivala. Uz slavnog Amerikanca koji nastupa širom sveta četrdesetak leta, u Velikoj sali Doma omladine stao je njegov muzički istomišljenik iz "Fish in oila" koji je tek pre manje od deset godina izašao iz medijskog zapećka, a stvara oko tri decenije.
Iako je teško da bi donedavno i sam Braca "bluzer" mogao da zamisli kako će jednoga dana svirati sa slavnim Amerikancem, oni su na sceni delovali kao sasvim prirodan i logičan spoj. Uistinu, ne do kraja uvežban i kompaktan, ali to i ne čudi ako znamo da su se upoznali samo dva dana ranije i odsvirali tek jedan koncert u Sofiji. Ipak, sinoćni nastup je pokazao – da su se odlično razumeli.
Na samom startu se videlo koliko Beograđanima znači saradnja sa umetnikom kakav je Ribo. To se ogledalo u njihovim pogledima i pokretima, ali i u Radovanovićevoj početnoj tremi i stegnutosti u numeri "Lisabon" kojom su otvorili koncert. Sporija i vesternski napeta kompozicija na otvaranju odmah je pokazala da će američki virtuoz u potpunosti podrediti svoje moći konceptu srpskog benda. Mark je domaćine samo dodatno oslobodio podigavši nivo njihove improvizacije i igranja na sceni za jedan stepenik, dokazavši da je pravi muzički kemeleon koji je spreman da se podredi kolektivu. To svakako pokazuje da je "Riba u ulju" kvalitetna - jer Ribo je poznat kao umetnik koji ne voli kompromise.
Pored lidera na gitari, u "Fish in oilu" sviraju i saksofonista Dušan Petrović, basista Branislav Radojković, bubnjar Feđa Frenklin i Veljko Nikolić Papa Nik na udaraljkama.
Bracin prvi solo je bio pomalo stegnut, ali kako je vreme odmicalo on je opustio ruku i svirka je bila sve bolja. Uživanje je bilo slušati kad on i Ribo puste instrumente da zareže u rolerkoster improvizacijama.
Prostor koji Radovanović nije popunio svojim reskim i neobuzdanim solažama, dopunio je gost iz Amerike.
Posle dvogodišnje pauze od ambicioznog dvostrukog albuma "Tri ključa", oni su baš juče izdali četvrto izdanje “Sve će biti u najboljem redu”. Neke od numera sa tog diska su izveli u duetu sa Riboom, ali u potpuno drugačijem aranžmanu pripremljenom specijalno za njega. Kompoziciju "Kapu dole" domaćini su posvetili upravo kultnom gitaristi kao svoj naklon uzoru.
Dug i uporan aplauz publike vratio je muzičare na bis da numerom “Odakle ti pravo” stave tačku na koncert. Da li su temperamentniji bili gitaristi čiji su instrumenti režali ili ostatak benda koji je u nedogled ponavljao reči iz naslova pesme – teško je bilo izmeriti.
Posle njih na scenu je izašao kvintet kanadskog saksofoniste Bena Vendela koji pored njega čine i pijanista Salivan Fortner, gitarista Gilad Hekselman, basista Met Bruer i bubnjar Kendrik Skot. Oni su predstavili numere sa aktuelnog projekta "Godišnja doba".
Beogradski džez festival su zvanično otvorili srpski džezeri dve generacije – iskusni saksofonista Jovan Maljoković i predstavnik mladih snaga, gitarista Igor Mišković iz benda "Hashima".
Manifestacija će trajati do ponedeljka, a večeras će u Domu omladine nastupiti španski pijanista Marko Meskida, bend izrealskog basiste Omera Avitala, trio mađarskog cimbaliste Mikloša Lukača i australijski sastav "The Necks". Do kraja festivala publika će imati prilike da čuje Big bend RTS-a uz američkog trubača Bobija Šua, južnokorejsku pevačicu Jun Sun Na, kubanskog pijanistu Čučo Valdesa, skandinavski garažni trio "The Thing", pevača iz SAD-a Kurta Elinga i italijanskog veterana na trubi Enrika Ravu.