Srpski velikan koji je doveo kulturu u Srbiju: Danas je godišnjica smrti Joakima Vujića
Pisao je slavjano-serbskim jezikom.
Na današnji dan 1847. godine preminuo je Joakim Vujić, srpski pisac, dramaturg, glumac, putopisac i poliglota; osnivač i direktor Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu.
Ovaj teatar, koji je Vujić osnovao zajedno sa knezom Milošem Obrenovićem 1835. godine, i danas radi, i predstavlja najstarije pozorište u Srbiji koje je ove godine proslavilo 184. rođendan.
PET NEDOPUSTIVIH PRAVOPISNIH GREŠAKA: Ovo nikako ne smete da napišete, odraz je elementarne NEPISMENOSTI
Najavili FILM po romanu "Na Drini ćuprija": Američki scenarista drastično promenio zaplet Andrićeve knjige
Jedan od 100 najznamenitijih Srba svih vremena umro je na današnji dan: Srce mu je preneto u zavičaj, a ovo je govorio o svom poreklu
Hatišerifom iz 1830. i 1833, Srbija je dobila autonomiju i pravo da podiže kulturno-prosvetne i zdravstvene ustanove. Knjaz je pozvao Vujića kako bi organizovao rad pozorišta.
Joakim Vujić je rođen 1772. godine u Baji, gradiću na Dunavu, na samom jugu Mađarske. U rodnom mestu je pohađao školu, a potom i u Novom Sadu, Kaloči i Bratislavi. Nakon škole je postao učitelj. Idol mu je bio Dositej Obradović kog je upoznao jednom prilikom u Trstu.
Joakim je govorio italijanski, nemački, francuski, engleski, mađarski, grčki i latinski jezik. Čak je znao i malo hebrejskog.
Pozorišnu karijeru je započeo oko 1813. godine i uspešno je održavao narednih 30. Na zemunskoj sceni je javno i verbalno ukazivao na negativne strane Habzburgovaca, pa je izvesno vreme bio uhapšen. Rekao im je da se kaje, pa su ga ubrzo pustili.
Brojna putovanja i postignuća su ustoličila njegov ugledni položaj u Kragujevcu knjaza Miloša, kome se Vujić mnogo dopao, pa je s njim osnovao pomenuti teatar, a knjaz ga je postavio za direktora.
Joakim je bio vrlo produktivan pisac i za sobom je ostavio oko 50 književnih dela. Objavio je više od polovine. Jedni i dalje postoje u vidu rukopisa, dok su drugi uništeni u toku Drugog svetskog rata, u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu. Pisao je slavjano-serbskim jezikom.
Pojedina njegova dramska dela su "Kreštalica" (prva građanska predstava), "Fernando i Jarika", "Nagraždenije i nakazanije", "Serpski vožd Georgij Petrovič", "Sibinjska šuma", "Serbska princeza Anđelija", "Znajemi vampir" itd.
Vujić je pisao i o Francuskoj revoluciji 1789. Bio je svedok Napoleonovih ratova, srpskih revolucija, akcijama Svete alijanse. Stvarao je u doba buđenja naroda na Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Propagirao je teme slobode, ljudskih prava, etičkih ideja i međunarodne saradnje.
Nekoliko puta je putovao do Crnog mora i različitih destinacija po južnoj Rusiji pre nego što se vratio u Srbiju gde je preminuo 20. novembra 1847. godine.
Srbija Danas/O. T.