Goran Bogdan: "Nekada smo bili ponosni na ANDRIĆA i TESLU a danas se u RIJALITIMA rugamo malom čoveku"
O Mustafi Golubiću, trijumfu dobrog filma u Hrvatskoj, desnim ideologijama u Evropi, West Hercegowina festivalu, tehnološkoj revoluciji, govorio je za Tanjug hrvatski glumac Goran Bogdan koji u Beogradu ovih dana promoviše start druge sezone televizijskog formata "Senke nad Balkanom" u režiji Dragana Bjelogrlića. Goran Bogdan je među najpopularnijim glumcima na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Moć osvajanja potpuno različitih uloga dovela ga je u situaciju da igra u najznačajnijim ostvarenjima hrvatske, srpske i bosansko-hercegovačke kinematografije.
O ULOZI MUSTAFE GOLUBIĆA
Uloga Mustafe Golubića u seriji "Senke nad Balkanom" u velikoj meri je obeležila Bogdanovu dosadašnju karijeru. Cenjeni glumac napominje da mu se veoma dopala ta nit dobrog u liku koji tumači.
"To dobro možemo naći u delima Andrića i Selimovića i tiče se svih nas koji živimo na ovim prostorima. Plemenitost, mističnost i dubina romantičarske ideologije koju smo tako olako odbacili između ostalog simbolizuje Mustafa Golubić. Ideologije su uvek lične, ali treba ceniti ludačku energiju u kojoj iz sela pored Stoca neko dospeva na studije prava u Beograd i nakon toga iz vere u bolji svet uspeva da nauči 12 jezika i deluje na istoriju na direktan način" kazao je Bogdan i dodao da je Golubić svojim "žarom" uspevao da zaslepi Staljina, Fridu Kalo...
Bogdan naglašava da uvek brani lik koji tumači.
"Znamo šta je Mustafa Golubić radio, ali i Bruno Ganc je igrao Hitlera pa smo svi bili zaljubljeni u tu ulogu, a ne u Hitlera samog. Generalno imamo potrebu da na čudan način interpretiramo istoriju kao što je to slučaj u Hrvatskoj sa fašizmom i njenim pozicioniranjem kroz NDH. U celoj Evropi je u toku renesansa desnih idelogija koje se graniče sa fašizmom, a mi jugoslovenske antifašističke pokrete danas tretiramo kao žučnu kesu koju treba odbaciti" kazao je Bogdan i dodao da je verovatno reč o želji za osudom koja je sama po sebi nije inteligentan čin.
Kako kaže narodi na prostoru nekadašnje Jugoslavije pate od ideje da su moćni iako u realnosti malo šta zavisi od nas.
"Danas slavimo sportiste, a nekada smo bili ponosni na Andrića, Teslu...Izgubili smo kompas, pa se u rijalitima rugamo malom čoveku", kazao je Bogdan.
Iskorak u suprotnom pravcu je kako naglašava pobeda ostvarenja "Dnevnik Diane Budisavljević" prošlog leta na festivalu u Puli.
"Rediteljka filma Dana Budisavljević kaže da je zanimljivo kako joj mnogi čestitaju uz opasku "Pobedila si "Generala" iako je film o Anti Gotovini. Lepo je ona kazala da tu niko nikoga nije pobedio već da je trijumfovao dobar film. Stalno želim da promovišem te sitne pobede dobroga na celom prostoru nekadašnje Jugoslavije. Sjajne filmove, knjige, albume...Nije reč o pomirenju već o načinima da proizvodimo dobro." kazao je Bogdan.
O raznorodnim ulogama koje na efektan način osvaja na filmu i televizijskim formatima Bogdan nerado priča jer kako kaže to je najzanimljiviji deo posla kojim se bavi.
"Taj proces savladavanja uloge je veoma ličan i nekad mislim da je samo moj. Teže bi mi bilo da uloge nisu zahtevne jer me je strah od površnosti u poslu kojim se bavim. Bobo Jeličić nam je uvek govorio da je nivo angažmana najvažniji u našem poslu kada ga ima onda ništa nije teško. Setimo se samo zaigranosti u detinjstvu. E pa taj nivo angažmana pokušavam da održim osvajajući različite uloge" kazao je Bogdan.
West Hercegowina festival je smotra stvaralaštva koju je pokrenuo Goran Bogdan i ove godina je doživela 17. izdanje.
FESTIVAL U ŠIROKOM BRIJEGU
Prema njegovim rečima ideja postojanja festivala u Širokom Brijegu, povezala je njegovu potrebu da sa prijateljima provede neko kvalitetno vreme kući, a istovremeno učini nešto dobro za zajednicu kojoj pripada.
"Nije bitno gde se nalazi festival već kakav program ima i šta čini za zajednicu. Naša namera je da osvetlimo umetnost kroz film, muziku, knjige, likovno stvaralštvo i promovišemo. Umetnost je svuda u svetu jako isplativa delatnost naročito od devedestih godina prošlog veka na ovamo i želimo da ohrabrimo mlade ljude da se izraze i razvijaju svoje talente. Demijan Hirst prodaje svoje radove za 20 miliona dolara...Može se...nije bitno gde i odakle smo već šta činimo" kazao je Bogdan.
Tehnološka revolucija koja sve više zaokuplja svaki segmet života različitih kultura i nacija na svetu, za Bogdana predstavlja samo malo brže civilizacijske skokove kroz istoriju čovečanstva.
"Momenat kada smo otkrili boje i kist bio je veći tehnološki napredak od ovoga što nam se danas događa. Umetnost se prilagođava okolnostima bolje nego išta i danas samo unapređujemo alate, a mi nikada nismo znali šta će se dogoditi za 5 godina. Strah od apokalipse je zapravo strah od smrti, a sa druge strane kao ljudski rod prizivamo apokalipsu da bi se oslobodili odgovornosti" kazao je Bogdan.