Nepotpuni dokumenti stopiraju upis Srbije u Listu svetske baštine Uneska

Na Listu svetske baštine Uneska upisano je 19 novih lokaliteta tokom jedanaestodnevnog zasedanja u poljskom gradu Krakovu. Među njima, nažalost, nema nijednog spomenika kulture sa teritorije Srbije, iako su već sedam godina kandidati za upis Caričin grad, manastir Manasija, tvrđava Bač sa okolinom, Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava.

Kako saznajemo, glavni razlog zašto se ni posle toliko vremena ovi predlozi nisu "pomerili" sa preliminarne liste jeste to što ni za jedan od pomenutih lokaliteta nije urađen takozvani nominacioni dosije.

POKUŠAJ DA SE SRPSKA BAŠTINA PROGLASI ALBANSKOM: Srbija mora da se bori da to spreči

- Prošle godine na Uneskovu listu uvršteni su stećci, kao zajednička nominacija Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, a planiramo da predložimo Bač sa okruženjem sledeće godine - kaže Vladimir Džamić, nacionalni koordinator za saradnju sa Uneskom po pitanju kulturne baštine i konzervator-istraživač u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. - U tom slučaju bi se njegov upis razmatrao 2019. godine.

Prema Uneskovim pravilima, nominacioni dosije se predaje do kraja januara, a o predlogu se odlučuje tek posle godinu dana.

- Uneskovi spomenici moraju da imaju univerzalne vrednosti, a njihovo očuvanje je prioritet. Nominacioni dosije se sastoji od dosijea samog spomenika, menadžment-plana upravljanja i plana upravljanja u vanrednoj situaciji - objašnjava Džamić. - Veliki problem je to što planiranje upravljanja kod nas nije zakonski regulisano, pa se menadžment-plan pravi samo izuzetno za potrebe apliciranja kod Uneska.

U Ministarstvu kulture očekuju da će do početka sledeće godine biti završeni nominacioni dosijei za Bač, ali i za Manasiju.

- Razmotrićemo koji od navedenih spomenika će biti prioritet za dalje predlaganje - kažu u Ministarstvu. - Posebno ističemo da smo u saradnji sa Republičkim zavodom pokrenuli inicijativu za proces izrade nominacionog dosijea Bač sa okruženjem, ali u ovom trenutku postoji dilema da li ga nominovati kao mešovito - kulturno-prirodno - dobro ili kao kulturni predeo. Konačnu odluku o tome doneće stručnjaci nadležnih institucija.

Pre sedam godina, kada su naši lokaliteti dospeli na preliminarnu listu, mnogi su verovali da su Rajačke pimnice najozbiljniji kandidat. Džamić, međutim, kaže da je problem, što je ovaj lokalitet, uglavnim, u privatnom posedu.

- Kako bi oživele pimnice, neophodno je najpre da ožive negotinski vinogradi - objašnjava on. - Bilo bi dobro da se nađe najbolje rešenje u dogovoru sa vlasnicima, lokalnom samoupravom i Ministarstvom poljoprivrede.

Džamić nema dilemu:

- Što se tiče Caričinog grada, ovo nalazište moglo bi odmah da bude upisano na listu svetske baštine. Utoliko pre, što je ovde sačuvano čak više materijalnih ostataka iz doba cara Justinijana, nego u samom Konstantinopolju (Istanbulu). Ali, ovo nalazište mora još da se istraži, i da se učini značajan napor na njegovoj konzervaciji i prezentaciji.

Naš sagovornik, međutim, nije siguran da li će i Smederevska tvrđava biti pojedinačno kandidovana, jer neki stručnjaci smatraju da je teško dokazati njenu univerzalnu vrednost, već samo kao lokalni.

Srbija je, da podsetimo, jedna od devet zemalja koje zajedno nominuju Dunavski limes (granica) iz Rimskog doba.