Pramenovi sećanja Svetlane Mirčov - razgrnute senke zaborava
Knjiga „Pramenovi sećanja – zbirka tekstova posvećena istorijskim temama“ bibliotekarskog eksperta Svetlane Mirčov predstavljena je u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat (Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti)
Knjiga „Pramenovi sećanja – zbirka tekstova posvećena istorijskim temama“ bibliotekarskog eksperta Svetlane Mirčov predstavljena je u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat (Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti). O knjizi je govorila Svetlana Jančić, jedina žena upravnik Narodne biblioteke Srbije u 180 godina dugoj istoriji ove institucije. Urednik knjige je književnik i advokat Viktor Lazić, a izdavač je Udruženje Adligat.
Svetlana Mirčov se bibliotekarskim pozivom bavi četiri decenija i bila je u mogućnosti da se upozna sa različitom knjižnom i neknjižnom građom, knjigama, periodikom, starom i retkom knjigom, arhivskim dokumentima, prepiskama znamenitih ljudi, rukopisnim zaostavštinama, rukopisima neobjavljenih knjiga. Zahvaljujući tome bila je na izvoru dragocenih, često i nepoznatih informacija i važnih saznanja, a deo tih saznanja je pretočen u ovu knjigu.
Književno veče Slavomira Gvozdenovića i Miroslava Aleksića
Otvorena izložba knjiga o Kubi: Pesnikinja Nansi Morehon postala počasna članica Udruženja Adligat
Knjiga se bavi manje poznatim ali izuzetno značajnim ličnostima i temama iz nedavne srpske prošlosti koje je nezasluženo prekrila senka zaborava. Neki članci su njihovi životopisi, ali okosnica skoro svakog teksta jeste izuzetno važno a nedovoljno poznato delanje zaboravljenih velikana. Tako se u njoj mogu naći tekstovi o doprinosu bibliotekarstvu jednog od najznačajnijih direktora Narodne biblioteke Srbije Milorada Panića Surepa, prijateljstvu Kralja Petra Prvog i Jovana Tomića, predratnog direktora Narodne biblioteke, izuzetno značajni tekstovi o izradi Srpske retrospektivne bibliografije, biblioteci celini pesnika Milana Rakića, o dve autorke najčuvenijih kuvara, o profesorima pravnog fakulteta, istoriji poljoprivrede u Srbiji a posebno poglavlje knjige posvećeno je svedočanstvima iz Prvog svetskog rata.
Naziv knjige Pramenovi sećanja dala je priča o spomenaru Marije Crnjanski, majke čuvenog književnika Miloša Crnjanskog. Majka Marija je u svojim beleškama zgusnuto opisala najvažnije radosne i tužne događaje svog života i u njega uložila pramenove kose svoje troje dece.
„Naše kratko i nepouzdano pamćenje, nedovoljna znanja i politička povodljivost uzrokuju zaboravljanje najzaslužnijih ličnosti, njihovo istorijsko potiskivanje, bez temeljnog i svestranog sagledavanja njihovog rada i zasluga i bez prevrednovanja njihovog dela u sadašnjem vremenu. Zbog toga se događa da i najznačajniji kulturni pregaoci budu nepravedno zaboravljeni, a ja sam pokušala, koliko je to bilo u mojoj moći, da njihov ogroman rad i ostavštinu utkanu u temelje naše sadašnjosti, istaknem“, izjavila je Svetlana Mirčov.
„Knjiga Pramenovi sećanja razgoni senke zaborava, budi interesovanje za našu povest i podstiče da se ona bolje upozna. Kao što sama Mirčov kaže – poznavanje vrednosti, pregnuća i dometa naroda kome pripada pojedincu ne proširuje samo znanja, već daje snagu, volju, sigurnost i samosvest“, kaže Lazić.
Svetlana Jančić je na promociji izjavila: „Polazeći u svojim istraživanjima od pouzdanih izvora: arhivske i dokumentacione građe, pravnih akata, memoarskih i epistolarnih spisa, rukopisne zaostavštine, leksikografske građe i analognih i digitalnih bibliografskih izvora, autorka traga za nedovoljno istraženim i zanimljivim pojedinostima iz života i rada zaslužnih ličnosti u domenu bibliotekarstva, književnosti, prava, istorije poljoprivrede. Predmet njenog interesovanja su i institucije u oblasti kulture, njihov nastanak, razvoj i gašenje.“
Biografija Svetlane Mirčov
Svetlana Mirčov (1951) diplomirala je na Filozofskom fakultetu na Grupi za klasičnu filologiju. Poslediplomske studije iz bibliotekarstva i informatike završila je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je magistrirala sa temom Bibliografija Milorada Panića Surepa (sa monografskom studijom). Doktorirala je na Odseku za bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta na Palama, Istočno Sarajevo, sa temom Život i delo Jovana N. Tomića (sa personalnom bibliografijom).
U Narodnoj biblioteci Srbije radila je u Odeljenju poklona, bila savetnik za rekonstituciju fondova Biblioteke, načelnik Sektora za popunjavanje fondova i voditelj Zbirke biblioteka celina i biblioteka legata.
Kao upravnica Biblioteke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu inicirala je i sprovela adaptaciju ove važne biblioteke i objavila niz stručnih tekstova o njenim fondovima. Na njenu inicijativu uspostavljen je depozitni fond publikacija Fakulteta i njegovih nastavnika i saradnika. Jedan je od autora muzejske postavke Pravnog fakulteta. Među osnivačima je Društva bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka Jugoistočne Evrope i član je Predsedništva ovog Društva.
Obavljala je funkciju sekretara Saveza društva bibliotečkih radnika Jugoslavije i sekretara Bibliotekarskog društva Srbije. Bila je član, pa potom predsednica žirija za dodelu nagrade Stojan Novaković, najuglednije nagrade u našem bibliotekarstvu. Jedan je od autora Kodeksa bibliotekara Srbije i član Uredništva lista Bibliotekar. Član je stručne redakcije i saradnik Srpske enciklopedije, kao i saradnik na Biografskom rečniku Matice srpske i biografskom leksikonu Srpski pisci u rasejanju: 1914-2014. Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora, a sada i predsednik Udruženja Adligat. Dobitnik je Nagrade „Marija Ilić Agapova“, kao najbolji bibliotekar Beograda za 2015. godinu.
Autor je većeg broja izložbi, naučnih radova, stručnih kataloga i monografskih publikacija. Poslednjih nekoliko godina kataloško-bibliografski obrađuje Zbirku dokumenata iz Prvog svetskog rata koja je pohranjena u Adligatu i legat Milorada Panića Surepa.
Srbija Danas