Veče Indonezije, izuzetni predmeti stigli u Beograd: Koncert grupe Dvipantara

U prepunoj sali Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat (Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti) održan je koncert indonežanske tradicionalne muzike grupa Dvipantara.

Ovom prilikom su po prvi put javnosti prikazani dragoceni predmeti pristigli iz Indonezije – zbirka četrdeset maski, dva umetnički rađena kovčega, dva zmaja, jedna skulptura mitološke ptice garuda i više stotina knjiga, između ostalog i deo biblioteke značajnoj indonežanskog pisca Gunavana Muhameda.

Tokom indonežanske večeri služeni su i kulinarski specijaliteti iz ove daleke zemlje, a publiku su pozdravili NJ.E. M. Čandra Vidja Juda, ambasador Indonezije u Srbiji, Slobodan Marinković, doskorašnji ambasador Srbije u Indoneziji i Vuk Mirčetić, član Adligata, ranije član parlamena i član gradskog veća grada Beograda Troje izvrsnih umetnika, poznatih po nastupima u svetu od Singapura do Turske i Emirata, oduševili su beogradsku publiku.

Umetnici Rio Rinaldo Putra, Kamila Daren i Surja Dandes doneli su iz Indonezije tradicionalne indonežanske instrumente i dočarali atmosferu dalekog arhipelaga. Srpkinja iz Crne Gore Milica Milović pridružila se gitarom i pesmom koju je specijalno za ovo veče pripremila na indonežanskom jeziku. Ovom prilikom je u ime Društva prijatelja Srbije i Indonezije „Nusantara“ sekretar društva Marko Jelić uručio poštansku marku objavljenu povodom dvadeset godina od osnivanja društva ličnostima koje su značajno doprinele unapređenju bilateralnih i kulturnih odnosa Srbije i Indonezije u prethodnom periodu – ambasadorima M. Čandri Vidja Judi i Slobodanu Marinkoviću, te Vuku Mirčetiću.

„Udruženje Adligat i Muzej knjige i putovanja u njegovom sastavu svakodnevno čine mala diplomatska čuda na međunarodnoj sceni promovišući druge kulture u Srbiji i Srbiju u svetu. Ove godine se obeležava 70. godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Jugoslavije i Indonezije, najveće muslimanske zemlje na planeti, osvedočenog prijatelja Srbije, a malo je zemalja u svetu koji se mogu pohvaliti ne samo bliskim istorijskim vezama od prvog trenutka proglašenja nezavisnosti Indonezije, već i čitavom muzejskom zbirkom posvećenih ovoj državi i to predmeta koji su retkost čak i u samoj Indoneziji“, izjavio je Vuk Mirčetić, Predmeti su sakupljani pet godina.

U Džakartu su slati iz Nepala, Šri Lanke, Maldiva, Malezije, ali je najveći deo stizao iz raznih krajeva Indonezije zahvaljujući razgranatoj mreži prijatelja i donatora Adligata u ovoj zemlji. Udruženje Adligat ima svoje članove i ogranke u čak četrdeset zemalja sveta. „U Indoneziji Adligat ima dvanaest članova, a indonežansku podružnicu vodi zvanična predstavnica – ambasadorka Adligata Hristina Nikolić Murti, kojoj dugujemo veliku zahvalnost za dobijanje najvrednijih eksponata. Međutim svi oni teško da bi stigli do Srbije bez nesebičnog angažovanja ambasadora Srbije u Džakarti gospodina Slobodana Marinkovića. Nije uobičajeno da se neko obrati ambasadoru sa molbom da pomogne da se drveni zmajevi, drvena indonežanska čudovišta, slike veće od ormana i kreveta i slični predmeti stignu do Srbije, ali je ambasador pokazao ogromno razumevanje za naš projekat i lično se nesebično angažovao pruživši primer uspešnog diplomate koji zauvek ostavlja trag“, izjavio je Viktor Lazić, predsednik Adligata. 

Slike i crteži Jusa Rizala Dve slike Jusa Rizala: „Polje“, veličine 2 h 1.4 metara, i „Lice“, veličine 1.40 h 1.40 metara. Jus Rizal spada u najznačajnije umetnike moderne indonežanske umetnosti. Izlagao je u prestižnoj Nacionalnoj galeriji u Džakarti, ali i u Maleziji, SAD, Turskoj, Letoniji. Član je Adligata, na čiju inicijativu je došao u naš grad, održao jednu izložbu, da bi zatim Adligatu poklonio 25 crteža beogradskih ulica. Biblioteka Gunavana Muhameda U Beograd je pristigao deo biblioteke, sto pedeset knjiga, mnoge sa posvetama, književnika Gunavana Muhameda (1941) indonežanskog pesnika, esejiste, novinara, književnika, režisera pozorišnih komada, prepoznatljivog po borbi za slobodu govora i ljudska prava. Osnivač je pozorišta i udruženja građana „Salihara“. Studirao je psihologiju na Univerzitetu Indonezija, politikologiju u Belgiji, a bio je i stipendista fondacije „Nimen“ na Univerzitetu Harvard, gde mu je dodeljena prestižna nagrada „Luiški lavovi“ za kategoriju savesnost u novinarstvu (1997). Darovi Ivana i Čeri Hadisubroto Ivan Hadisubroto je kolekcionar, bio je direktor prve, najveće i najznačajnije reklamno-markentinške agencije Binamark. Njegova supruga Čeri Hadisubroto je dugo bila jedna od pet najznačajnijih i najpoznatijih kuvara u zemlji. Njena knjiga, kuvar kineske kuhinje, godinama se nalazi u samom vrhu najboljih kulinarskih izdanja u Indoneziji.

Gospodin Hadisubroto je poslednjih pedeset godina sakupljao maske. Četrdeset izuzetnih primeraka starih između 50 i 70 godina ovaj bračni par je poklonio Adligatovom Muzeju knjige i putovanja. Većina maski su sa ostrva Jave i služe za izvođenje ritualnih plesova. Igrači zubima uhvate žicu koja drži masku, a veruje se da tog momenta duh koga plesač podražava zaposedne plesača, kao i filmu „Maska“. Buljavi, crveni i crni karakteri su često demoni, a ponekad obični duhovi iz sveta senki koji lako ulaze u konflikte iako su najčešće u pravu, ali nemaju diplomatskog šlifa. Ovi javanski karakteri imaju nadljudske moći ali su svi suviše direktni i govore sve što im je na pameti, a to nije cenjeno na Javi. Direktnost i brutalno-banalna iskrenost, a naročito javno iskazivanje besa smatra se nezrelim, pa takve maske nemaju naočite crte lica i obojene u demonske boje, zbog ljutnje koju pokazuju. Njihova suprotnost su likovi prikazani maskana blagih izraza i detaljne izrade, sitnijih očiju, blede puti. Ovom donacijom Srbija je dobila najveću muzejsku zbirku javanskih maski u jugoistočnoj Evropi. Maske sa inicijalima označavaju poznate majstore-umetnike, što ih čini naročito vrednim. Među maskama su i dve afričke i jedna tibetanska koja služi za plašenje zlih duhova.

Zmaj sa Balija Vladar podzemlja koji obitava u trbuhu sete planine, zmaj je simbol najsavršenije božanske životinje. Donosi zdravlje, sreću, uspeh i snagu. Balinežanska statua garude u duborezu obojene prirodnim bojama iz šezdesetih godina dvadesetog veka. Mitološka ptica garuda je simbol Indonezije i Tajlanda. Prevozno sredstvo božanstva Višnu, spasitelj ljudi.

Crveni balinežanski kovčeg za odlaganje dragocenosti sa rezbarenim zmajem. Kovčeg sa Lomboka Izrađen je od laganog bambusa i pokriven lišćem lontar palme koja se najčešće koristi za izradu svitaka i rukopisnih knjiga, koji se takođe mogu videti u Adligatovoj zbirci. Kovčeg oblikom podražava tradicionalnu arhitekturu, odnosno tradicionalne kuće naroda Sasak. Specifičan oblik poklopca, odnosno krova simbolizuje stremljenje ka božanskom i harmoniji sa ljudima. Srednji izdignuti rog predstavlja odnos čoveka sa Bogom, a produženi krov ispred i iza kuće predstavlja dobre međuljudske odnose. Ukrašen je motivima svetog trojstva, božanskog, oca i majke. Minijaturna vrata na vrhu su tu da ukažu na neophodno poštovanje i skrušenost prema precima koji su u toj kući živeli ali i poštovanje prema domaćinu. U 18. veku su ovakve kutije postale popularne za odlaganje vrednih stvari, rukopisa, ritualnih potrepština, dok ih na pojedinim ostrvima koriste za smeštaj lobanja najbližih srodnika.

Često su prvi poklon koji dobijaju mladenci, naročito u zajednicama u kojima se za mladence gradi posebna tradicionalna mladenačka kuća. Kavez za ptice pevačice Nastao pedesetih godina dvadesetog veka na Javi, među poznatim ljubiteljima ptica i golubarima. Najčešće je korišćen za čuvanje ptica pevačica. Stara javanska arhitektura je podrazumevala dugačke verande na kojima se na svakih nekoliko metara nalazili kavezi sa pticama pevačicama. One uveseljavaju ukućane i donose dobru energiju.