FUDBALSKI SVET OVO NE PAMTI: Znate li koja VAROŠICA u Srbiji je dala NAJVIŠE reprezentativaca!

Kada bi se gledao spisak reprezentativaca ili igrača, koji su se oprobali na domaćoj, odnosno, internacionalnoj sceni, tamnavski kraj imao bi čime da se ponosi.

Ub, varošica u Srbiji, udaljena svega 60 kilometara od Beograda, iznedrila je veliki broj asova, koji su proneli slavu ovog mesta širom Starog Kontinenta.

Stazu je utabaio pionir ubskog fudbala Ratko Čolić (1918-1999), preko Dušanovca (sadašnji Voždovac) i SK Mitić, stigao je do Humske i Partizana. U crno-belom dresu, na poziciji desnog beka, osvojio je dve titule (1947. i 1952.). Upisao je 329 mečeva, po čemu je ušao u legende Parnog valjka, a ne treba zaboraviti ni da je 14 puta bio reprezentativac nekadašnje „Juge“.

Najveća legenda ubskog fudbala je, ipak, po mnogima neprevaziđeni Dragan Džajić. Treća Zvezdina zvezda ostao je u sećanju kao majstor driblinga, kome ni najbolji svetski asovi 70-ih godina prošlog veka nisu mogli ništa. Čak ni impresivne igre Nemanje Matića u Benfici, Čelsiju, Junajtedu...nisu uspele da pomute slavu Džajine veličine o kome Ubljani sa ponosom pričaju.

Obzirom da su reprezentativac Orlova i njegov slavni fudbalski predak počeli na istom mestu da pikaju loptu, u matičnom Jedinstvu, Nemanja je novootvoreni centar na kome igra ovaj srpskoligaš, i koji je član Orlova lično „osvežio“, krstio po Zvezdinoj legendi.

Džajinim putem, nešto kasnije, nastavio je Dušan Savić. Još jedan Ubljanin proneo je slavu Crvene zvezde, ostavši upamćen kao ubojiti golgeter, čiju je snagu osetio i slavni Arsenal.

Tog 6. decembra 1978. godine tim sa Marakane je na „Hajberiju“ u revanšu osmine finala UEFA kupa branila beogradskih 1:0. Volejčina oca sadašnjeg prvotimca Zvezde Vujadina, u 88. minutu, ućutkala je Englesku, eliminisala Tobdžije i donela njegovom klubu plasman u četvrtfinale.

Na dobroj smernici da bude deo istorije crveno-belih je i Duletov naslednik Vujadin Savić. Sa Vuletom u timu, crveno-beli gaze, kako na domaćoj tako i na evropskoj sceni, a Savić junior blista u svakom meču. Velike zasluge za dosadašnje rezultate idu i na adresu momka, čiji koreni vuku sa Uba.

Sećate li se Radoslava Petrovića? Dete Jedinstva stigao je u Partizan 19. juna 2008. kao veliki potencijal obrenovačkog Radničkog, sa samo 19 leta. U Humskoj je „Raća“ odigrao 70 utakmica i dao 17 golova. Posle toga, oprobao se u Benfici, turskom Genčlerbirligiju, Dinamu iz Kijeva, Sportingu iz Lisabona... Sada je na pozajmici u Rio Aveu, ali čini se da nigde nije imao uspeha kao u Humskoj, odakle je stigao i do reprezentativnog dresa Orlova.

Mlađi od najpoznatije ubske braće Matić, Uroš, nije osetio čari kvalifikacionih mečeva nacionalnog tima, ali se preko istih klubova kao proslavljeni brat dokazivao u Košicama, Benfici, holandskoj Bredi i austrijskom Šturmu. Sada brani boje danskog prvaka Kopenhagena.

I konačno – Nemanja Matić. Oličenje upornosti, kako se od malih klubova stiže ka vrhu. Iako je rođen u Vrelu, neposredno pored Uba, prve korake načinio je u Kolubari iz Lazarevca. Nikad nije dočekao da zaigra u svom Jedinstvu, ali mu to nije smetalo da u amanet talentovanoj deci ostavi predivan Sportski centar, koji je, zanimljivo, krstio po svom „komšiji“ - Draganu Džajiću.

O asu Mančester junajteda, meštani Uba i okoline govore sa ponosom, dižu u nebesa... Kako I ne, kada se trudi da svakom izađe u susret. Zahvaljujući njegovom velikom srcu, na Ubu će ponovo rasti neki „Čola“, „Džaja“, „Dule“, „Raća“...