IZDAO JE MIHU U NAJTEŽIM TRENUCIMA: Italijan detaljno opisao EMOTIVNI sastanak sa Sinišom

- U godinama smo koje nam ne dozvoljavaju nova prijateljstva pa se moramo držati onih starih - rekao mi je Siniša Mihajlović dva puta. Posljednji put baš sada kad smo se videli, a pre nego što je ušao u taksi koji ga je vozio kući. To su jedine reči koje ću vam otkriti o našem sastanku u Rimu. Bili smo sami na tom našem prvom susretu posle više od četiri meseca, tačnije od 14. jula. Bio je to sastanak kojem sam se i nadao: trenutak konačnog razjašnjenja, a ne onog običnog "Kako si?" Bilo je to sat vremena ispovesti, intime koja se odmah dogodila, bez zavlačenja, jer ipak smo za ove dve decenije prošli toliko toga, a pritom je celo to vreme priča bila protkana emocijama.

Siniša se opet smeje, toliko je zaljubljen u život, u svaku sekundu, a ne samo u sate, želi da ga iskoristi onako kao što to nije radio ranije. Prošli smo i kroz onaj prokleti dan i onu bolest, želju i potrebu s kojom ju je napao, pričali o gladi za svežim vazduhom, supruzi Arijani, koja je bila tako bitna figura, kao što su to bili i njegova deca, prijatelji... Ali govorili smo i o terapiji, tabletama, doktorima, svemu neobičnom što se dešavalo, ali i samoj Bolonji, klubu i gradu, njegovim stanovnicima, Medelu, njegovom igraču s kojim se fizički sukobio tokom nedavne utakmice i zimskom prelaznom roku, pa i Zlatanu Ibrahimoviću koji je, umesto u Mihajlovićevu Bolonju, prešao u Milan.

Kao da se od našeg zadnjeg susreta ništa u međuvremenu nije dogodilo, a dogodilo se sve. A opet, njemu je najviše porodica u mislima. Sedeo je Siniša ispred mene, kao i kada smo se poslednji put videli. To je bilo u nekom prethodnom životu. Čak i u fudbalu, u kojem često ima sukobljenih uloga i interesa, fudbaleri i treneri, pa i novinari i publika, mogu izgraditi autentičnu, jaku, čvršću vezu u odnosima nego što to može narušiti jedan pogrešan članak koji je samo predstavljao čin pretpostavke, napisan s dobrom namerom.