PLANIRALA DA NE ODE NA ŽURKU, A ONDA JE TAMO STRADALA: Smrt unuke bivšeg selektora se mogla izbeći
Jeziva priča.
Jedna od najtužnijih vesti koje su prethodnih dana stigle iz Izraela tiče se smrti Mai Naim, unuke nekadašnjeg selektora izraelske fudbalske reprezentacije Šloma Šarafa.
NAJCRNJE SLUTNJE SE OBISTINILE: Tragedija u Izraelu! Pronađeno telo unuke bivšeg selektora
ZVEZDIN TRENER POSLAO PORUKU NA SRPSKOM: "Ne dozvolite da vam Hamas ispere mozak"
ROSI PROZREO PIKSIJA? Selektor Mađarske samouveren - "Znam kako će Srbija igrati, potpuno smo sigurni"
Sahranjena u sredu, a bila je u rodbinskim odnosima i sa Juvalom Naimom, trenerom Hapoela iz Rišona, koji joj je bio ujak.
Juval Naim je u razgovoru za "One.co.il" otkrio i pozadinu priče. Ona kobnog dana nije ni trebalo da bude na žurci na kojoj je počinjen masakr.
- Ona je bila dijamant porodice, ne vidim da život može da bude isti bez nje. Cela porodica je slomljena, roditelji, braća ujaci, nećaci, deda Šlomo je skroz skrhan. Uopšte nije trebalo da bude na ovoj zabavi, to je verovatno njena sudbina. prodala je kartu koju je imala za žurku. U 23.30 je već ležala u krevetu, nakon prodaje karte je odlučila da ne ide na žurku, a onda su je bliski prijatelji ubedili da dođe.
- Njeni roditelji nisu ni znali da je otišla na žurku, bili su sigurni da je u krevetu. Kada su ujutru ustali videli suda nije u krevetu, a onda je u 08.30 pozvala i rekla "Pucaju na mene". Nije imala sreće. Već je napustila prostor za žurku, odvezla se autom prema Bariju, a kapija je bila zatvorena. Stavila je auto na ulaz i ušla, a zapravo je upala u zamku. Svi su ušli u skloništa od straha od projektila, a teroristi su bacali granate i pucali u skloništa - otkrio je trener hapoela iz Rišona, Juval Naim, koji je imao samo najlepše moguće reči za ubijenu nećaku.
- Stvarno topla devojka, voljena, sve je volela, nikada nisi čuo da povisi ton, sve što je pitaš je uradila. Bio sam povezan sa njom na visokom nivou. Srce me boli, ne mogu da se oporavim od ovoga, poslednja tri dana sam razbijen, ne vidim kako mogu da trenira. Ako stani ostanu ovako, ne znam da li mogu da se oporavim od ovog udarca. Nikada u životu se nisam osećao ovako, a prošao sam kroz mnogo teških stvari. Osećam se uznemireno, ne osećam ništa, ne mogu ništa da uradim.
- Njen osmeh, njen zagrljaj, obično se ne vezujem za ljude, ali za nju sam bio vezan na poseban način. Njena dobrota, bila je u kontaktu sa mojom porodicom, ćerkom, sinom, sa svima, bila je dobrodušna, nešto posebno.
- Mog brata nikad nisam video da plače, danas se i on srušilo. Do kraja je bilo nade, da je možda pobegla sa 50 ljudi koji su bili u kuhinji u Bariju, da je možda pob egla u voćnjake. Poosle izgubljene nade je ostala nada da je među otetima. To je bila poslednja opcija i opcija da je ubijena - zaključio je.