PRIČA NA KOJU NIKO NIJE RAVNODUŠAN: Đorđević nikad nije zaboravio kad se sa tribina orilo ,,NEMA VEZE, SALE!"
Srpski sport je imao dosta heroja koji su ostavili dubok trag. Sportista zbog kojih smo se radovali, budili u zoru, drhtali... Prvo ime koje sve ovo može da ujedini je Aleksandar Đorđević. Popularni Sale je imao karijeru od koje može da se snimi trilogija “Košarkaški gospodar prstenova”. Šta može, trebalo bi da se snimi, jer je on to zaslužio.
Prvi deo filma se dešava u Istanbulu, april 1992. godine, teško vreme za sve koji su živeli na ovim prostorima. Đorđević pogađa trojku uz zvuk sirene za evropsku titulu Partizana i od Aleksandra postaje Sale, za sve vremena, jedan jedini Sale.
Nastavak nas vodi u 1995, iz Istanbula u Atinu gde Sale nacionale ubacuje devet trojki i postiže 41 poen za pobedu Jugoslavije nad Litvanijom u finalu EP.
A, onda, u poslednjem delu, 1997. u predgrađu Barselone u meču koji je više od života u reprizi Istanbula cepa mrežicu i donosi pobedu nad Hrvatskom. Jugoslavija kasnije osvaja zlato, ali to je manje bitno.
Sreća za sve nas koji volimo i cenimo Saleta je da ovo nije scenario filma, već jedan stranica iz stvarnog života čoveka zbog kojeg je Jugoslavija, a kasnije Srbija postala zemlja košarke.
Postoji i plakat za film, sličica Saleta sa podignutom zastavom koji možete da pogledate na http://lavalbum.blic.rs/. Album lavalbum.blic.rs dobio je tako još jednog sportskog heroja. Sve ih je više, ali pridružite se i vi Saletu. Odvojite minut i postavite svoju sličicu u album navijača. Budite deo nečeg lepog o čemu ćete moći da pričate deci, unucima, devojkama, prijateljima, komšijama...
Po završetku igračke karijere, Sale je prešao na drugu stranu - u trenere, ali je nastavio da radi ono što najbolje zna, da osvaja medalje i trofeje.
- Najveća radost i najveća čast za jednog sportistu je kad sluša himnu svoju zemlje kao poslednju melodiju jednog takmičenja - rekao je Aleksandar Đorđević.
A, slušao je Sale himne i himne, od “Hej, Sloveni” preko “Bože pravde” do Lav navijačke himne koja je premijerno izvedena u emisiji “Veče kod Ivana Ivanovića”.
Sale nikada nije zaboravio ni dane kada ga nije išlo, kada lopta nije htela u koš. Nije ni zaboravio skandiranje sa tribina, “Nema veze, Sale”, “Biće drugi put”, “Ti si šampiona”... Navijači su ga često nosili, to je i sam rekao više puta, a sada i on želi da pomogne drugim sportistima da podignu glavu kada im ne ide, da se lavovski bore do kraja. Uvek postoji drugi put, treći pokušaj, ali ne postoje druga zastava i himna.
Naši sportisti su zaslužili da budemo uz njih, kroz dobro i loše, kroz pobede i poraze, kroz osmehe i suze.
Plakao je i Sale, on to ne krije, ali sada je vreme za radost, vreme je da se podignu navijački barjaci i zapeva.