АУТОМОБИЛИ СУ "МУШКА СТВАР" ИЛИ ИПАК НЕ: Ово су пет жена које су ОБЕЛЕЖИЛЕ ауто индустрију
Неке нису профитирале.
Од проналаска првих аутомобила у 19. веку, па до данас за аутомобилску индустрију је устаљен стереотип да је то "мушка ствар". Жене су често окарактерисане као лоши возачи, а заправо не само да такве оцене нису истините, већ су неке од жена итекако заслужне што данас возимо аутомобиле какве возимо.
ПОЛИЦИЈА БЕСПОМОЋНА: Јурио аутопутем 388 км/х, прошао без казне
НАПОКОН ДОЛАЗИ У СРБИЈУ: Један од најлепших аутомобила марке Peugeot (ВИДЕО)
ОД СУПЕРАУТОМОБИЛА ДО ТЕРЕНСКОГ ЧУДОВИШТА: Lamborghini Хурацан постао непрепознатљив (ВИДЕО)
Са жељом да се ове границе и поделе избришу, представљамо пет жена које су дале огроман допринос свету аутомобила.
МЕРИ АНДЕРСОН (MARY АНДЕРСОН)
Америчка предузетница и проналазач заслужна је што данас имамо брисаче на аутомобилима као стандардни део опреме. Идеју је добила током вожње трамвајем у Њујорку 1903. године, када је возач стално заустављао возило како би обрисао снег са ветробранског стакла. Исте године Мери је пријавила свој патент, одвојиву покретну руку са гуменим сечивом, коју контролише полуга у унутрашњости возила.
Занимљиво, иако је на неки начин један од зачетника инжењерства у аутомобиској индустрији, Андерсонова није профитирала од овог проналаска. Чак је од једне канадске компаније којој је покушала да прода свој патент, одбијена из разлога да уређај нема практичну примену.
МАРГАРЕТ ВИЛКОКС (МАРГАРЕТ WILCOX)
Рођена 1838. године у Чикагу, била је једна од ретких жена инжењера у том периоду. Изумела је унутрашњи грејач за аутомобиле, тако што је конструисала систем који је топлоту из мотора преносио у кабину. На тај начин возачу је било пријатније током вожње по нижим температурама, а и сама вожња је била лакша у условима када је на путу била магла или киша.
Њен патент регистрован је 28. новембра 1893. године, а касније је добила и многобројна признања за друге патенте.
ГЛАДИС МЕЈ ВЕСТ (GLADYS МАЕ WEST)
Рођена у руралној Вирџинији у Сједињеним Америчким Државама 30-тих година прошлог века, Гледис је успела прво да заврши математику на државном колеџу, а затим и да се запосли 1956. у морнарици и то као пројект менаџер за револуционарне технологије. Она је водила СЕАСАТ пројекат, односно први сателит у орбити који мери дубину океана. Овај пројекат помогао је Вест и њеном тиму да изграде сателит ГЕОСАТ стварајући компјутерске симулације земљиних површина, што је заправо технологија која је утрла пут за Глобал Поситион Систем (ГПС праћење).
Дакле, без њеног изума и даље бисмо користили папирне мапе! Зато нам је драго да је Гледис уврштена у кућу славних ваздухоплоства.
СТЕФАНИ КОЛЕК (СТЕПХАНИЕ KWOLEK)
Хемичарка рођена 1923. године у Бафалу октрила је 1964. синтетичко влакно, које је чак пет пута јаче од челика и отпорно на метке. Овај материјал данас се налази у аутомобилским гумама и кочионим плочицама, али и разним оклопима и панцирима и захваљујући њему спашен је огроман број живота.
Крајем новембра 1968. године Стефанин изум усвојен је у немачкој канцеларији за патенте под називом "Цомпоунд анд фиберс ор threads маде therefrom".
БЕРТА BENC (BERTHA БЕНЗ)
Супруга Карла Бенца, оснивача чувеног бренда Мерцедес-Бенз рођена је 1849. године, у времену када је женама у Немачкој било ускраћено високо образовање. Управо из тог разлога је одлучила да буде подршка свом супругу, па је цео свадбени мираз уложила у његов посао. Ипак, Карлов патент, први моторни аутомобил из 1886. године није наишао на реакцију каквој се надао.
Зато је храбра Берта, без знања свог мужа села у аутомобил и заједно са децом извела вожњу од 106 километара од Манхеима до Форзхеима. То је био врхунски маркетиншки потез, јер је Берта заправо приказала сав потенцијал овог производа.