ДА ЛИ СТЕ СИГУРНИ ДА ЗНАТЕ? Све везано за најбитнији део аутомобила
Овај део сматра се "срцем" возила.
Аутомобил је комплексна направа која је израђена од хиљаде и хиљаде различитих делова, а ипак његов основни и најкориснији део, део без којег ниједан аутомобил не би могао да функционише јесте мотор. Мотор аутомобила сматра се “срцем” возила, односно његовим основним покретачким средством.
Сагоревање је оно што омогућава сваком савременом аутомобилу да се креће од тачке А до тачке Б. То је једноставан процес, али већина људи још увек не зна како сваки мотор, као покретачка снага аутомобила, заиста функционише. За лаика, мотор је само гомила цеви и ауто делова који могу да учине да се аутомобил креће. За оне мало боље познаваоце функционисања четвороточкаша, мотор аутомобила је извор снаге која покреће одређени аутомобил и који му даје карактер.
НЕВЕРОВАТНО: Малени BMW-ov купе је пожелео да постане теренац, погледајте како то изгледа (ВИДЕО)
НАВИКА КОЈА МОЖЕ ДА ВАМ СПАСИ ЖИВОТ: Врата на ауту никада не треба отварати левом руком, а ово је разлог (ВИДЕО)
КАКО СЕ СПАСИТИ ИЗ АУТА КОЈИ ТОНЕ? Не рачунајте на спасавање кроз врата
Према уграђеном мотору, као и према стању у којем се мотор налази можемо сазнати колико је неки аутомобил брз, колико троши, где му је место на лествици цена, као и у колико је аутомобил истрошен. Нажалост, мотор је и најскупљи део на возилу који може да се уништи, па је сваки квар мотора права ноћна мора за сваког возача и нешто што се сви труде да избегну по сваку цену.
Мотор аутомобила има бројне саставне делове који омогућавају његов правилан и оптималан рад. Без функционисања било којег од ових делова ни сам мотор не би могао да ради, а ово су његови основни делови:
- глава мотора са вентилима;
- блок мотора;
- клип са клипњачом;
- коленасто вратило (радилица);
- замајац;
- корито мотора
Глава мотора и вентили
У глави мотора су смештени вентили преко којих се убацује радна смеса или избацује сагорела. Најчешће их има по два на сваком од цилиндара (цилиндар мотора је простор у којем се налази клип), један је усисни (он убацује радну смесу), а други је издувни (служи за избацивање сагореле радне смесе). На неким моторима може бити уграђен већи број вентила, три или четири по цилиндру, а све у зависности од намене мотора и карактеристика.
Глава мотора је потпуно равна на доњој страни како би могла савршено да налегне на горњу страна блока мотора. Углавном се између тих површина уграђује дихтунг, компонента која има улогу да осигура потпуну заптивеност између ова два дела мотора.
Било каква савијеност главе мотора може да проузрокује недовољну заптивеност, услед чега може да дође до цурења радне смесе и течности за хлађење. Глава мотора се може у потпуности деформисати ако у мотору нема довољно течности за хлађење, с обзиром на то да сагорена смеса загрева простор за сагоревање и издувне канале, који морају бити посебно добро хлађени.
Блок мотора
Блок мотора обухвата све оне најважније делове мотора, а обично се налази у једном одливку заједно са кућиштем коленастог вратила. Из блока мотора тече течност за хлађење у водне канале главе мотора. Када се течност за хлађење у водним каналима замрзне услед ниске спољашње температуре ваздуха, долази до ширења тих канала, а може доћи и до пуцања блока мотора.
Цилиндри представљају радни простор мотора, а у њима су смештени клипови. Цилиндри мотора могу бити распоређени на следећи начин:
- у реду (редни мотор);
- у две равни које су у облику слова В (В-мотор);
- у хоризонталној равни, да се налазе на обе стране коленастог вратила (боксер мотор).
Што мотор има више цилиндара, лепше звучи и равномерније ради.
Клип са клипњачом мотора
Клипњача је елемент који се налази унутар цилиндра и спојни је елемент између клипа и коленастог вратила код мотора аутомобила. Својим праволинијским кретањем учествује у претварању праволинијског кретања клипа у обртање коленастог вратила, односно радилице. Обично се израђује ковањем или ливењем.
Клип је део мотора који се налази унутар цилиндра мотора. Ослобођену енергију у току такта сагоревања преноси преко клипњаче на коленасто вратило, при чему се праволинијско кретање клипа манифестује обртањем коленастог вратила.
Како ради мотор – основни принцип рада мотора?
Мотор ради на принципу унутрашњег сагоревања што у суштини значи да одређена енергетска течност, као што је на пример бензин или дизел, мора да се запали како би се створила мала контролисана експлозија која ствара притисак у затвореном систему, у овом случају унутар мотора. Стотине тих ситних експлозија одвијају се сваког минута унутар мотора аутомобила, што резултира тиме да се аутомобил креће у одређеном правцу.
Модерни мотори који се користе у аутомобилима раде на принципу четири такта, при чему се бензин или дизел гориво претварају у "покрет". Четворотактни циклус је смислио Николас Ото 1867. године, па је по њему назван Ото циклус. Само претварање горива у кретање је омогућено са уређајем који се зове клип који је повезан са радилицом помоћу клипњаче.
Клип се налази на врху усисног вентила, где бензин или дизел улази у мотор. Течност горива се креће у цилиндар, тамо где се налази клип, док клип почиње да се спушта због кретања брегастог вратила када стартујете мотор. Како се клип поново помера назад, он компресује ваздух и мешавину горива. У том тренутку паметни временски механизам мотора доводи до тога да свећица емитује искру која запали гориво и ствара експлозију.
Оно што разликује бензински и дизел мотор јесте да смесу горива и ваздуха у цилиндру, које је компресовао клип, код бензинског мотора пали свећица искром, док се код дизел мотора смеша сама пали услед високог степена компресије која усијава ваздух до тачке када он сам експлодира.
Мотор са унутрашњим сагоревањем и клипни мотор
Када је у питању сваки мотор са унутрашњим сагоревањем (СУС мотор), он има задатак да претвара хемијску енергију унету у виду погонског горива у механичку енергију кретања покретних делова мотора (клипа или турбине).
Клипни мотор са унутрашњим сагоревањем је сваки онај мотор који се користи на данашњим аутомобилима. Осим на моторним возилима (путничким аутомобилима, камионима, мотоциклима), радним машинама (тракторима, комбајнима и др.) и механизацији уопште, користе се и на бродовима, чамцима, а у мањој мери и за погон локомотива и летелица.
Аутомобилски мотори као гориво користе бензин, дизел гориво или течни нафтни гас, такозвани плин. Код моторних возила се у огромној већини користе "класични" клипни мотори. У последње време присутни су и мотори на хибридни погон, па и електрични.
Четворотактни мотори – радне фазе мотора у аутомобилу
Радне фазе четворотактног мотора обављају следеће процесе:
- усисавање
- компресовање
- експанизија
- издувавање
Већ смо установили да је за сагоревање потребно помешати ваздух и гориво. За потпуно сагоревање најповољнији однос горива и ваздуха износи 15:1 у корист ваздуха код бензинских мотора. За повећање добијене енергије, па самим тим и снаге мотора, потребно је напросто сагорети више смесе. Зато мотори веће запремине по правилу развијају већу снагу јер им у цилиндар стане више смесе.
Клип, који сабија смесу односно ваздух, у раду се креће између два положаја, односно доње и горње мртве тачке при чему прелази пут који називамо ход клипа. Ако узмемо у обзир његов пречник, клипови су по правилу округлог пресека, запремина цилиндра може се представити као простор који се налази између та два крајња положаја клипа. При томе запремину неког мотора можемо представити као производ запремине једног цилиндра и броја цилиндара.
Однос највеће запремине цилиндра (када је клип у доњој мртвој тачки) и простора у који је смеса сабијена доласком клипа у горњу мртву тачку називамо степеном компресије.
Од степена компресије умногоме зависи енергија која се добија сагоревањем смесе, а његовим повећањем (до извесне границе) расте и снага мотора. Последица сагоревања смесе је повећање запремине гасова унутар цилиндра.
Ова експанзија покреће клип према доле, а он посредством клипњаче окреће коленасто вратило, односно радилицу. Ово праволинијско кретање клипа претвара се у кружно кретање које се потом предаје преносном механизму, а на крају точковима. Да би мотор могао правилно да "дише" тј. да усисава смесу у цилиндар мотора и избаци из њега продукте сагоревања, брину се вентили. Установили смо да постоје две врсте вентила: усисни и издувни, а ритам њиховог отварања и затварања диктира број обртаја мотора који се мења у зависности од тога колико је притиснута папучица гаса.
Модерни мотори ради боље размене гасова имају више вентила по цилиндру. Тако два усисна и два издувна вентила једном (четвороцилиндричном) 16-вентилском мотору омогућавају знатно боље "дисање", а тиме и остваривање веће снаге у поређењу с класичном (двовентилском) верзијом.