Како се мотору додају "коњи"?

Људи се често емотивно вежу за  свој аутомобил, иако он није ни јак ни брз колико би они желели. Зато се све више њих одлучује да га модификује. Таква преправке су познате као тјунинг, односно прерада мотора због повећања броја коњских снага.

Тјунинг аутомобила односи се на сам мотор и побољшање његових преформанси у односу на фабрички стандард. То се може постићи уградњом спортског филтера за ваздух, спортског издувног система и променом делова у самом мотору.

У последње време најпопуларнији начин "додавања коња" мотору је чиповање или чип-тјунинг. Мењањем параметара рачунара који контролише рад мотора може се повећати обртни момент и број коњских снаге мотора за до 30 одсто.

Када се говори о начинима повећања снаге мотора, заједнички циљ је, свакако сагорети што више смеше горива и ваздуха у јединици времена. Постоје четири различита начина да се то оствари:

1. "Перформанс" делови

Направити ефикасан мотор тако да се што је могуће више ваздуха и горива уноси у њега кроз смањење рестрикција усисних и издувних грана, умањујући масу која се ротира унутар мотора, повећавајући енергију коју емитује свећица и финог штеловања тајминга рада мотора. Зато постоје тзв. "перформанс" делови који повећавају снагу мотора. Ту спадају: филтери за ваздух, програматори паљења, издувни системи, итд. Ове модификације су популарне зато што додају снагу, али и изгледају и звуче добро. Такође, оне се могу радити независно једна од друге, што је добро из финансијских разлога.

Проблем тваквих модификација је што доносе мале добитке, па су често ти добици у снази безначајни и значајније се ни не осећају. Савремени мотори су по изласку из фабрике прилично добро подешени и нису опремљени превише рестриктивним усисним или издувним гранама које би умањиле потрошњу горива. Другим речима, ако тражите умерене добитке снаге, потребно је ићи дубље од оваквих модификација, које у коначном исходу доносе само мање повећање ефикасности мотора.

2. Број обртаја

Мотору се мозе повећати снага тако сто ћете га убрзати, односно што ће радити на већем броју обртаја. Ова техника је ефикасна када се инсистира на задржавању мале масе и компактности мотора, а истовремено се тражи већа снага. Наравно сви тркачки аутомобили имају моторе који постижу високе бројеве обртаја.

Мана овог приступа је то што, ако желите да омогућите мотору да се окреће на јако високом броју обртаја, потребни су вам јако квалитетни и скупи делови који ће моћи да издрже рад у таквим условима. Повећани број обртаја значајно повећава трошење материјала, што умањује поузданост мотора и смањује му рок трајања. Окретање мотора брже него што је предвиђено представља ризик за мотор.

3. Већи мотор

Још један начин за повећање снаге аутомобила је веома очигледан - повећање мотора. Већи мотори могу да сагоре више ваздуха и горива, па самим тим генеришу више снаге. Повећање радне запремине  мотора се лако може извести разбушивањем тј. повећањем пречника цилиндра и стављањем већих клипова или повећањем хода клипова. Међутим, таква повећања су ограничена конструкцијом мотора, чија величина не дозвољава превелико повећање наведених параметара.

4. Смеша горива и ваздуха

Последњи начин за повећање снаге мотора је уношење веће количине смеше горива и ваздуха пре њеног сагоревања, што за резултат има снагу која је адекватна класичном мотору са већом запремином

Проблем код овог начина је то што није довољно рећи да мотор треба да усиса више смесе, а притисак је условљен атмосферским притиском од 1 бара на 0 метара надморске висине. Како се висина повећава ваздух постаје све ређи и тиме мотор има све мање снаге. Ту на сцену ступају турбо компресори или турбо пуњачи. Компресор компресује ваздух и гориво у комору цилиндра под притиском који је већи од атмосферског и тиме добија ефекат повећања снаге као да је мотор веће запремине него што јесте. Друго, мали мотор задржава све своје особине - лаган, компактан, ефикасно троши гориво, а уз помоћ компресора даје већу снагу.