ОГРОМАН ПРОБЛЕМ: Аутомобили и загађење - како да се да се побринемо за наших 20%
Није лако дисати ових дана...
Аутомобилски издувни гасови не представљају најдоминантнији вид загађења у Србији, али је он исувише присутан, поготово у градовима, да бисмо га игнорисали.
Загађење ваздуха постаје тема број један тек када реагују наша чула - чуло вида и чуло мириса. Грејна сезона и специфични временски услови довели су до тога да загађење ових недеља можемо да видимо и осетимо. Тек тада су се упалили аларми.
Ипак један вид загађења присутан је у градовима преко целе године, чак и онда када га не примећујемо непосредно а узрок смо готово сви ми, односно сви ми који поседујемо и возимо моторна возила. Неко мање, неко више... А жртве смо буквално сви који удишемо такав ваздух.
КОМШИЈЕ СЕ НЕ ШАЛЕ: Прошле године купљено чак 63.000 хиљаде нових аутомобила, има и Масератија
Радили кум и ја... 5.000 ДИН! Ценовник у ауто сервису "Бане" НАСМЕЈАЋЕ вас до суза! (ФОТО)
ОД ЊИХ СЕ НИЈЕ ОЧЕКИВАЛО: Sony представио нови концепт Висион С (ВИДЕО)
Пре него што власници аутомобила скоче и побуне се како они нису ни приближно највећи загађивачи, да одмах разјаснимо да ћемо се у тексту ограничити само на тај вид загађења јер се у оквиру наше секције сајта Б92 бавимо само аутомобилима.
Загађење изазвано ложењем угља - у термоелектранама или у приватним кућама, као и остали типови загађења ваздуха тема су неког другог текста.
А према подацима Међународног савета за чист транспорт (ICCT), у глобалном загађењу ваздуха друмски саобраћај учествује са скоро 20%, што и није тако мало. Треба такође имати у виду да је највећи део овог загађења концентрисан у градским срединама, где опет живи највећи број људи, па је "специфична тежина" штетности издувних гасова моторних возила знатно већа од просте рачунице на папиру.
Развијени свет је препознао овај проблем и комбинованим методама ради на његовом смањењу и, као крајњем циљу, потпуном неутралисању. Притом не мислимо само на Запад - проблем загађења ваздуха озбиљно су схватили и у Кини, где се такође предузимају мере за његово решавање.
Чињеница да су за то потребна велика новчана средства не ослобађа Србију, као релативно сиромашно друштво, одговорности за неделовање. Мањак новца јесте отежавајући фактор, али чини се да су још веће препреке недостатак свести код становништва, недостатак воље да се почне са решавањем али пре свега недостатак системског решења и његове стриктне примене.
Док се земље Западне Европе увођењем строжих закона и мера забране кретања у ужим центрима великих градова постепено решавају аутомобила са моторима старијих генерација, подстичући истовремено куповину еколошки прихватљивијих возила (са "плаг-ин" хибридним и електричним погоном) и развијајући инфраструктуру електричних пуњача, чини се да Србија у том погледу не да тапка у месту, већ и назадује.
Низак животни стандард и застарели прописи који регулишу увоз половних возила, као и недостатак контроле издувних гасова на техничком прегледу, те изостанак опорезивања највећих загађивача и слаба контрола наплате такозване "еколошке таксе" приликом увоза половњака - узимају свој данак.
Према подацима МУП-а на дан 31. децембра 2018. у Србији је било укупно 1.965.060 регистрованих путничких возила. Од тог броја, чак 1.700.574 је са моторима генерације Еуро 3 и Еуро 4.