Прекорачили сте брзину на аутопуту, а мислите да нисте примећени? Ово је доказ да нисте у праву!
Доказ да систем мерења брзине између две наплатне рампе на ауто-путевима функционише, редакција Телеграфа је добила од једног свог читаоца
Ако сте последњих година возили ауто-путевима кроз Србију, могли сте да приметите да се податак о просечној брзини којом сте се кретали на одређеној деоници може видети на дисплеју на наплатној рампи, као и на папирном исечку који сте на њој добили. Мерење просечне брзине на ауто-путевима у Србији почело је да се примењује од 2018. године, а изводи се тако што се мери просечна брзина кретања возила између наплатних рампи, када се пређени пут подели са временом потребним да се пређе растојање између две рампе.
Ови подаци се користе да би се несавесним возачима изрицале казне за прекорачње брзине, будући да просечна брзина кретања између две наплатне рампе не сме да буде већа од дозвољене. То значи и да просечно време преласка деонице између две наплатне рампе не сме бити мање од минимално прописане.
Доказ да овај систем заиста функицонише, редакција Телеграфа добила је читаоца из Београда који је од Полицијске управе Нови Сад добио позива да се јави како би доставио податке о особи која је управљала (његовим) возилом. У позиву стоји: "Наведено возио је дужину деонице од 42,653 метра прешло за 17 минута и 16 секунди, просечном брзином до 148,2 километра на сат."
За овај прекршај предвиђена је новчана казна у износу од 5.000 динара.
Иако овакав систем наплате казни делује као ефикасно решење, у пракси се више пута показало да казне за прекорачење брзине не пролазе на суду због одређених "рупа у закону", на које се возачи позивају.
До тога долази када возачи, један или више њих у истом возилу, "манипулишу" односом дужине пређене деонице, времена потребног да се она пређе и (недозвољеном) брзином којом су се кретали, али и тиме ко је у време настанка прекршаја био за воланом. Ипак, чињеница да је казна избегнута, не значи да прекршај није направљен...