ЗАГРЕВАЊЕ МОТОРА И ОСТАЛИ: Шест зимских аутомобилских митова - ево шта је истина, а шта не
Дошао је тренутак да се обрачунамо са неким од типичних зимских митова који круже међу возачима.
Иако су неки од ових савета својевремено били препоручиви, у савременим аутомобилима (новијег годишта) не морате да бринете о њима.
1. Кад је температура испод нуле, хладњак треба прекрити картоном
Картони, гумене/пластичне ролетне и слична помагала су заиста била ефикасан део "додатне опреме" код старих аутомобила.
Такви третмани су некада имали смисла, али у старим аутомобилима и камионима са стално погоњеним вентилатором (преко каиша), термостатима који су недовољно затварали проток расхладне течности или су били уклоњени да мотор не "прокува" по летним врућинама.
Чињеница је да су данас такви аутомобили реткост и да их углавном можете наћи у музејима, код колекционара или на отпаду, док модерним аутомобилима није потребан такав комад "додатне опреме".
Зашто? Одговор је једноставан: течност за хлађење циркулише тзв. малу циркулацију пре него што температура достигне приближно 70° Ц. То значи да не пролази кроз хладњак до тог времена.
У случају да термостат добро затвара на ниским температурама и почне да пропушта изнад 70° Ц, нема никакве потребе за покривањем хладњака, у ствари, то се никако не препоручује!
2. Загревање мотора пре поласка
То је још један мит. Стручњаци су сагласни да је најбољи начин за покретање аутомобила зими - причекати неколико секунди након стартовања мотора и онда полако кренути.
Мотор који ради под оптерећењем једноставно се сам загрева брже.
Међутим, треба избегавати вожњу на превеликим обртајима мотора непосредно након кретања. Наиме, мотор се најчешће прилагођава вожњи при ниским температурама, стога, у почетку возите умерено.
3. Боље зимске гуме треба ставити на предњу осовину.
Тема за трибину. Најбоље је да су на обе осовине релативно добре гуме, али ако већ морате одабрати, стручњаци јасно саветују инсталирање бољег пара пнеуматика на задњу осовину.
Ради се, наиме, о отпорности на клизање, јер је губитак пријањања на предњим точковима лакше контролисати, него губитак истог на задњим.
4. Скупљи дизел је отпорнији на замрзавање
Ово је заиста истина. Према стандардима, дизел гориво би требало да може да поднесе температуре до -20° Ц.
Испод ове температуре би могло да дође до кристализације парафина, што ће блокирати филтер за гориво.
Са друге стране, произвођачи премијум дизел горива тврде да њихови производи могу издржати чак и испод -30° Ц.
5. Ако током зиме аутомобил редовно паркирате у гаражи, он неће зарђати
Нажалост, ово не само да није истина, већ је управо супротно, нарочито ако током дана возите по улицама на којима је снег препун соли којом се оне посипају, а увече паркирате аутомобил у гаражу у којој је температура изнад нуле.
Наиме, смеса снега и соли се у таквим условима претвара у слану бљузгавицу која "напада" све изложене делове возила.
Дакле, парадоксално, аутомобили који се зими редовно користе а затим паркирају у топлу гаражу, изложенији су корозији од оних паркираних напољу.
6. Зими вам не треба клима-уређај
То такође није истина, јер неактивност оштећује компоненте клима-уређаја. Тако да се препоручује редовно покретање ових уређаја током целе године, барем једном недељно на неколико минута.
Систем мора да буде подмазан посебним уљем, који се налази у средству за хлађење, а које се затим распоређује кроз целу циркулацију током рада клима-уређаја.
Редовна употреба "климе" штити, између осталог, компресор (најскупљи елемент система) од корозије.
Уз све наведено, клима-уређај је добар савезник у борби против маглења на ветробрану и бочним стаклима јер суши ваздух у кабини па самим тим и стаклене површине.