ТОП 5 НАЈБОЉИХ ПОЛОВЊАКА ДО 1.500 ЕВРА: Ово су ствари које МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ пре куповине

Иако маштамо о скупљим и новијим аутомобилима, стварност је неумољива, па се избор на крају сведе углавном на половњаке вредности пар хиљада евра. Истраживање које је крајем прошле године објавио сајт Половни аутимобили показало је да су најтраженији половњаци у Србији они који коштају од 1.000 до 2.000 евра. У тексту који смо урадили потрудли смо се да пронађемо 5 аутомобила за које сматрамо да се највише исплате за овај новац. У обзир смо узимали годиште, искуства, одржавање, али и марку возила.

Опел Цорса Ц (1998 - 2006)

Трећа генерација малог Опела показао се успешним као и претходне две генерације. Овај концепт градског аутомобила, још увек је атрактиван.  Опле Цорса Ц се не истиче ниједном посебном особином, али је као целина један од најпопуларнијих малих аутомобила. Заводљивим изгледом, имиџом и одличним квалитетом, није ни чудо што је овај аутомобил био међу три најпродаванија у Европи. Најпожељнија аутомобили су, свакако, они који нису скупа за одржавање, а управо таква је и Цорса Ц, који је лако одржавати, јер је Опелова сервисна мрежа код нас добро разграната, а делова за овај немачки ауто има готово на сваком кораку.  Други модели у њеној класи су: Renault Clio, Форд Фиеста, VW Поло…

Опел Цорса Ц може да буде одличан ауто за почетнике из више разлога. Мајстори је добро познају и могу да реше релативно брзо неке карактеристичне кварове, делови нису скупи, може да се нађе довољно половних делова, без обзира да ли су у питању каросеријски или неки други делови. Прилично је поуздана, мада поједини мотори знају да задају муке власницима. Довољно је прегледна, компактна и има довољно прецизан управљач, тако да је одлична за вежбање почетника за вожњу по граду. Редизајнирана је 2003. године. Доступна је као хечбек са троја и петора врата.

Мотори никада нису били проблем код Цорсе. Почетком 2000. године, у Цорсу Ц су се уграђивали бензинци од 1.0, 1.2 и 1.4 литра и дизелаши са директним убризгавањем горива у цилиндре – 1.7 ДИ и 1.7 ДТИ.  Код нас је најпопуларнија најјефтинија верзија са 1.0 12В троцилиндричним мотором од 58 КС и максималним обртним моментом од 84 Нм при 3800 обр./мин.

Многи возачи не могу никако да нађу одговарајућу позицију седења и то наводе као велику ману. Притом управљач може да се подешава по висини, али узалуд. Кабина је урађена једноставно и без неког украшавања. Половни примерци на нашем тржишту обично немају баш богату опрему, тако да су све команде једноставне, на дохват руке и лаке за коришћење - нема скретања пажње током вожње. Материјали у кабини нису сјајни, доста тврде пластике, али реално купци овог модела ни не очекују луксуз. Много је важније да се не јављају крцкање или “цврчци”, што код овог модела може да се очекује, али зависи од километраже, старости… Задња седишта су просечне удобности и пространости - двоје одраслих ће седети релативно комфорно, али трећа није добродошла.Практичност

Недостатак преграда за ситнице као ману треба схватити условно. Наиме, преграде постоје, али су необичног облика, димензија и слично, тако да нису у складу са потребама данашњих возача и путника. Нагласимо да су преграде у вратима прилично велике. И касета испред сувозача је солидних димензија. Товарна ивица у пртљажнику је прилично висока. Запремина пртљажника уопште није лоша - 260 литара. Са обореним наслонима запремина расте на 1.060 литара.

Може се рећи да је Цорса по удобности у просеку класе. Вешање је мало тврђе, па у комбинацији са горе поменутим седиштима дужа путовања нису баш пријатна. Управљач је прецизан, али и прилично лаган, што нам говори да је прилагођен за провлачење кроз градску гужву и увлачење на уско паркинг место.

Предности

• јефтино одржавање
• доступност делова
• ергономичне команде

Мане

• позиција седења напред
• преграде за ситнице
• лоша звучна изолација

 

Renault Лагуна II (2000 - 2007)

Модел који нећемо посебно представљати, из разлога што смо му посветили цео чланак. Свакако да је и ово аутомобил који заслужује да се нађе на нашој листи.

Детаљније о Renault Лагуна можете прочитати на овом линку 

 

Опел Астра Г (1998-2004)

Да би се удаљили од неславног имиџа Kadetta, у Опелу су наследника назвали Астра. Прва генерација је носила додатну ознаку Ф, али се ни она није баш прославила. Зато је трећа, са ознаком Г у великој мери успела да “испегла” ствари. Може се рећи да је ово прави народни ауто. 1998. Опел избацује нову генерацију Опел Астри Г. Опел је редизајном целе своје гаме у том периоду, а посебно Опел Астром, погодио у центар направивши прилично леп аутомобил, са солидном опремом, који је ценом могао са лакоћом да парира тадашњим конкурентима Голфу 4 и Форду Фокусу. 2004. У односу на претходну Астру Ф, Опел Астра Г – или Classic – свакако је пространија, удобнија и стабилнија, са модернијом и бољом механиком. Опел Астра Г нуди доста за уложени новац, релативно је јефтина за одржавање, а при томе кошта мање од љутог конкурента – Голфа ИВ

Доступна је у солидном броју верзија - као хечбек са троја и петора врата, седан, караван, а 2000. су стигле купе и кабриолет верзије. Након што је стигла трећа генерација, Астра Г је наставила да се производи у Пољској под називом Астра Classic II - уз сужен избор верзија, мотора и другачије формираним пакетима стандардне и додатне опреме. И ентеријер је измењен. Classic II верзија се производила до 2009. године. Прилично је поуздана, нарочито када су у питању бензинске верзије. Јефтина за одржавање. Тражена је на тржишту половњака, између осталог и због ниске цене. Сервисирање и поправљање није проблем - има довољно мајстора, нових и половних делова. Знатно боља антикорозивна заштита у односу на претходну генерацију. Други модели у њеној класи су: VW Голф, Фиат Стило, Peugeot 307, Форд Фоцус...

1.7 ЦДТИ Исузу, јапански мотор, ауто је поуздан, троши око 7-8 литара у граду и око 6 на отвореном. Робустан, јак, трпи све врсте путева.  Погодан за породице, таксисте, терет, путовања, просто универзални ауто. Убрзава феноменално, кочи у месту. Одржавање није скупо, мада је мало изнад просека, јер је мотор јапански а дизели су скупљи за одржавање. Нпр. замена ламеле (без корпе и друк лагера) креће се 250 евра  Генерално је јефтина за одржавање, мотор на ланац 1.4 бензин нема велики сервис. Мотори су прелазили по више милиона километара.

Резервних делова за Опел Астра Г има на сваком кораку, оригиналних и оних других. Сервисна мрежа је за наше услове прилично разграната, а Опел Астра Г је сама по себи доста познат мајсторима, заједно са најчешћим проблемима који уз њу иду. Велики избор мотора и пет облика каросерије – караван, лимузина, хечбек, купе и кабрио, је више него довољан да свако по својим потребама може пронаћи идеалну опцију. Нуди добру пасивну безбедност, а 4 освојене звездице на угледном ЕУРО НЦАП тесту то само потврђују. У серијској опреми за богатија тржишта је већ одавно имала бар 2 ваздушна јастука, АБС и ЕБД, што само додатно утиче на сигурније и мирније понашање приликом снажних кочења. Опел Астра Г се може подичити 12 годишњом гаранцијом на корозију, али и бољим квалитетом израде од прве генерације.

Довољно је пространа, али седишта нису баш удобна, нарочито задња клупа. Возачке команде ергономично постављене. Дизајн возачевог окружења једноставна, али елегантан. Седи се релативно високо. Материјали у кабини просечног квалитета, завршна обрада добра. Довољно преграда за ситнице. Позади има довољно простора, мада трећем путнику смета централни тунел и жуљаће га део наслона на средини. Места у гепеку има сасвим довољно, а уколико вам је и то мало, задњи ред седишта се склапа на свим моделима. Места за ноге има довољно иако тако не изгледа на први поглед, па ће и они мало виши лако пронаћи идеалну позицију.

На путу је довољно сигурна, неће изненадити возача у некој критичној ситуацији. Волан је мало тежи, али то не смета у свакодневној вожњи. Шаље довољно повратних информација. Удобност је просечна. Онима који седну у њу из неког “француза”, вероватно ће бити неудобна, док се власници старијих “немаца” неће жалити. Може се рећи да је трап довољно издржљив за наше путеве.

Предности

• Ергономија
• Цена
• Одржавање
• Цене резервних делова

Мане

• Неудобна седишта
• Поједини дизелаши сувише бучни
• Мењач непрецизан

 

Peugeot 206 (1998 - 2009)

Peugeot 206 је сигурно један од популарнијих суперминија, и то са разлогом. Одлично изгледа, обиље мотора у понуди и одлични ХДИ дизели. Дизајн овог аутомобила безвременог дизајна одрадио је Пининфарина и то фантастично. Притом треба имати у виду да је 206-ица званично лансирана септембра 1998. године. Продаја је од самог старта ишла одлично и настављена је добрим темпом још много година – више него што је ико очекивао. Међутим, уз јединствен облик каросерије и смеле дизајнерске детаље који су били основа за развијање концепције каснијих модела 207, 307, 407 затим висок квалитет израде и поуздане агрегате, нови Пежо 206 који се појавио током 1998. године, постигнут успех је био изнад свих очекивања. У многим европским земљама дуго је био „bestseller“. Automobil Peugeot 206 обезбеђује добру пасивну безбедност путника. Године 2000, је у тесту Еуро НЦАП освојио четири звездице. Пеугеот 206 је редизајниран 2003. године када је добио другачије фарове, задње светлосне групе, другачије мигавце, разне „сјајне“ детаље… Ту су и ситне измене у ентеријеру. Караван верзија долази 2001, а од 2005. постоји и седан верзија. Иако је 207-ица почела да се производи 2006. године, 206-ица је остала у игри. Тек почетком 2009. представљена је редизајнирана верзија 206-ице, која је названа 206 . Препознатљива је по знатно другачијем предњем крају - фарови су преузети од 207-ице. Peugeot 207 се производио до 2014. године, а продаја модела 206 у Европи је заустављена у мају 2013. због веће потражње за моделом 208 као и због појаве модела 301 који је базиран на моделу 207. Примерци са почетка производње нису баш најпоузданији, али временом су Французи поправљали ствари, а неки озбиљнији проблеми су решени код редизајна. Ипак, делови су релативно јефтини, има их довољно и нових и половних, има довољно мајстора и већ су многи добро упознати са карактеристичним проблемима. Други модели у његовој класи су: VW Поло, Опел Цорса, Renault Clio…

Peugeot 206 је допадљив ауто, већини људи свиди на први поглед. Они који се и заљубе у његов изглед опростиће му по коју ману.Унутрашњост Peugeot 206 није толико привлачан колико спољни изглед, али ништа посебно не фали. Возачка позиција није идеална, а пријављено је много проблема са електроником, посебно са централном бравом. Обавезно проверите стање кочионог система. Пластика у кабини је отпорна на хабање - јесте квалитетна, али је тврда. Дакле, нема оне меке, као гумиране пластике какву сви воле. Многима смета оволико тврде пластике, али зато бар је све тако склопљено да је ентеријер прилично отпоран на појаву непријатних звукова. Нема много крцкања, пуцкетања и „цврчака“, чак ни код старијих примерака. Ентеријер је стилски лепо изведен, нарочито у односу на конкуренте из периода када се појавила. Инструмент табла је прегледна, занимљивог изгледа код редизајниране верзије. Команде су ергономичне и логично постављене. Замерке иду на команде климатизације које су сувише ниско постављене - некоме ће бити мало теже да их дохвати у току вожње. Седишта су просечна, квалитет материјала и удобност може у солидној мери да зависи од пакета опреме и старости аутомобила. Простора позади нема баш много, а с обзиром да је реч о прилично компактном моделу, не може се ни много очекивати. Ни спуштајућа линија крова много не помаже. Упркос томе, задња клупа је удобна. Волан не може да се подешава по дубини, већ само по висини, осим у базним верзијама. Стога високи возачи у базним верзијама не могу баш најбоље да се сместе. Делује као да је 206-ица дизајнирана за особе мањих габарита.

Сама палета уграђиваних мотора у Peugeot 206 је велика па ће свако пронаћи оно што жели, било бензин било дизел варијанту. Од бензинаца препоручује се 1.1 или 1.4 који сасвим солидно обављају свој део посла по градским гужвама, за шта је овај ауто и предвиђен. Просечна потрошња коју можете да очекујете је око 6 литара безоловног бензина. Од дизел мотора у почетку је стављан 1.9 Д који нам је познат из модела 205, а после 1999. је замењен са ХДИ моторима који заслужују сваку похвалу. Дакле, уколико се одлучите за дизелаша, прави избор је ХДИ. Много су тиши и мирнији при раду, а потрошња им је скоро иста, ако не и мања у односу на класичне дизеле са пумпом бризгаљком. Међутим, оно што поред дизајна представља главни адут Пежо 206 1.4ХДИ у поређењу како са осталим сестринским верзијама тако и са конкуренцијом, јесте common-rail турбо дизел мотор од 1398 цм3 и 68 КС који се на тесту у градским условима вожње, показао штедљивим, изразито еластичним и жустрим када је то потребно. Према фабричким подацима максимална брзина је 168 км/х док потрошња у граду износи 5.5 литара дизела, мада је током теста при нешто агилнијој вожњи премашивала 6 литара. Резервоаром од 50 литара при потрошњи од 5.5 л у граду могуће прећи готово 900 километара.

Прилично је практична за овако мали ауто. Подсетимо се, 206-ица хечбек је дуга само 3.835 mm, мада се димензије за нијансу разликују у зависности од верзије (редизајна). Џепови у вратима су велики, врата касете испред сувозача имају два држача за чаше. И изнад саме касете испред сувозача постоји врло корисна отворена преграда. Пртљажник има 240, а са обореним наслонима 1.130 литара. Резервни точак се налази испод аутомобила, што није баш најпрактичније решење. Караван је нешто дужи, па има осетно већи и функционалнији пртљажник.  

Скоро половина проблема који су довлачили Пежо 206-ицу у сервис се односи на електронику, па добро прегледајте сваки половњак на тржишту. Оно што је добро је да и кад нешто пође наопако, поправка сама по себи у принципу није скупа. Кад већ гледате, проверите и дискове и похабаност плочица, поготово на ГТИ моделима јер се они жустрије и возе. За оне који се одлуче за Peugeot 206 старијих годишта, треба водити рачуна да су први Еуро 3 агрегати уведени на тржиште 2000. године заједно са већ постојећим Еуро 2. Од 2001. године Еуро 3 пропис је постао важећи стандард за све произвођаче унутар ЕУ, самим тим и за Peugeot. Na крају, према речима сервисера трошкови одржавања за Пежо 206 1.4 са турбо дизел common-rail мотором нису већи у односу на бензински 1.4 агрегат, тако да одлука шта изабрати зависи од склоности и потреба самих купаца. Пежо 206 1.4 ХДИ је прави избор за возаче који од градског аутомобила очекују поузданост, солидне перформансе, ниску потрошњу и прихватљиве трошкове одржавања уз софистицирани стил примеренији вишим класама и удобност која се подразумева.

Ослањање је меко подешено, тако да је 206-ица прилично удобна. Ипак, стога у кривинама не оставља утисак агилности и окретности, мада је сигурна и стабилна. Има добру звучну изолацију. Један од популарнијих мотора је 1.4 ХДИ - не пружа импресивне перформансе, али је зато врло штедљив. Бензинац од 1.4 литра са 75 КС упркос малој снази на папиру у вожњи чини 206-ицу врло динамичном, бар у градској вожњи. Мотор од 1.1 литар са 60 КС је прилично анемичан, а није баш ни мали потрошач као што се очекује.

Предности

• звучна изолација
• удобност
• лако се продаје

Мане

• осетљиво вешање
• прецизност мењача
• поузданост

 

Фиат Пунто ИИ (1999 - 2010)

Аутомобил који дефинитвно заслужује да се нађе на врху наше листе. Фиат Пунто 2 је изузетно практичан и поред класе којој припада. Пространа кабина и сасвим задовољавајуће возне карактеристике, мала потрошња горива, а цена веома приступачна Пунто је најпродаванији модел произвођача Фиат. Ова генерација је имала улогу у томе да реши проблеме прошле генерације. Има мање буке у кабини, бољи ентеријер и више простора. Управљање и комфор су такође на бољем нивоу у поређењу са прошлом генерацијом и осећај удобности је као да сте у аутомобилу више класе. Аутомобил који нуди комфор и добру економију првенствено у градској вожњи. Лак је за вожњу и паркирање и није скуп за одржавање. Пружа велику разлику у односу на прошлу генерацију. Фиат Пунто се производио од 1999. до 2010. Рестајлинг верзија је дошла 2003. године док се Пунто Classic појавио 2007. године. Захваљујући цени мањој од просечне и младим изгледом, Фиат Пунто 2 је освојио тржиште супермини аутомобила. Изглед и живахни мотори чине Фиат Пунто 2 забавним, док широка гама Фиат Пунто 2 почиње од основног модела са троје врата, преко дизелаша па све до спортских Abarth-a. Квалитет израде је солидан, али на нашим путевима има и оних са великом километражом па добро погледајте шта се нуди. Многи власници Фиат Пунто 2 су дотерали своје љубимце у Србију, купујућих их у иностранству од рент-а-цар фирми. Фиат Пунто 2 аутомобил је био популаран у Европи и има доста примерака са великом километражом. Други модели у класи су: Volkswagen Поло, Peugeot 206, Сеат Ибиза, Nissan Мицра, Форд Фиеста, Renault Clio...

Квачило зна да страда, посебно ако је углавном вожен по граду, а у сваком случају избегавајте прерађена доставна возила. Електрични серво зна да прави проблеме.  Фиат Пунто 2 има места за возача на претек па чак и они највиши могу без проблема удобно да се сместе. Поред тога, без проблема се позади могу сместити још три особе, али под условом да предња седишта нису повучена до краја. Прегледност са возачевог места код Фиат Пунто 2 је одлична, једино што квари утисак је чињеница да се волан не подешава по дубини мада се већина корисника није жалила на неудобност. Гепек је пристојне величине и правилног облика, а и утоварни праг није превише висок. Задања клупа се обара по потреби па се тако може превести и већи терет. Мењач Фиат Пунто 2 захтева одређени период навикавања, а и контроле су некако разбацане по ауту па се, рецимо, прекидач за електрично померање ретровизора налази иза ручне кочнице и уопште није лако доступан. Сама вожња код Фиат Пунто 2 је удобна, али нагињање каросерије је велико. Тепих на поду је веома танак и слабијег квалитета, као и пластични делови унутрашњости. Ни завршна обрада није на завидном нивоу, али то није превише изражено и у већини случајева одговара количини новца уложеног у аутомобил. Фиат Пунто не нуди пуно опреме али нуди функционалну унутрашњост са пуно преграда за ситнице и држачима за чаше. Држачи за чаше су довољно велики за 2 мале флаше, а у џепове у врата не може да стане флаша. Контроле за електричне подизаче прозора се налазе на конзоли испод радио уређаја.  Одлична помоћ за вожњу у граду и за паркирање је такозвани City серво режим који олакшава окретање волана при ниским брзинама.

На задњој клупи места за ноге има на граници и потребно је мало померити седишта напред како би путници позади имали довољно места. Не препоручује се троје људи на задњој клупи због мало простора за ноге.  Гепек је запремине 297Л, а са обореним седиштима 1080Л. У њега стају 2 већа кофера. Седишта се обарају потпуно равно што омогућава лак утовар дужих ствари. У гепеку се испод тепиха налази прави резервни точак. Волан може да се подешава по висини.

Сви мотори у Фиат Пунто 2 су постављени попречно, без обзира на верзију увек је погон точкова на предњој осовини, што у овом часу не би требало да изненади никога. Мењачи са 5 и 6 степени мануелни и 5 степени аутоматским мењачем или ЦВТ константно променљиве трансмисије. Резултат аутомобила у Еуро НЦАП тестова судара је пристојан, то је четири звездице.

Од бензинаца Фиат Пунто 2 имамо варијанту од 1200 кубика са 8 или 16 вентила. У зависности од тога, снага варира од 60 до 80 коњских снага.
Слабија варијанта Фиат Пунто 2 јако слабо вуче, није довољна чак ни за просечну градску вожњу, а на узбрдицама ће вам рука константно бити на мењачу, а мотор на високим обртајима. Најчешће ће те се сусретати са бензинским мотором 1.2 са осам вентила и 60 кс. Мало троши и у случају хаварије, пуцаја зупчастог каиша, најмање ће Вас коштати поправка, јер се клипови и вентили највероватније неће оштетити, као што би се десило снажнијој верзији бензинаца који имају хидрауличне подизаче вентила.  

Препоручујемо, уколико желите бензинца, јачи, са 80 коња. Одлично вуче и довољно је живахан по граду, а и пристојно одржава брзину на отвореним путевима уз готово идентичну просечну потрошњу у односу на слабији модел. Од дизела Фиат Пунто 2, 1,3 МЈТД који је већини људи довољан са својих 70 коња или веома нахваљени 1.9 ЈТД који развија округло 100 КС. Од дизел мотора у понуди су старији 1.9 Д и модернији и бољи 1.9 ЈТД са 80 кс и обртним моментом од 196 Нм при ниских 1500 о/мин. Могући проблеми долазе од лошег горива, и то са ЕГР вентилом због нагомилавања чађи, и са бризгаљкама које се зачепљују и лошије ради мотор. Ово се може лако решити у овлашћеном сервису. Код неких модела се јавило и цурење уља на картеру па и то треба проверити при куповини.
Међутим, оно што представља највреднији и најбољи део Фиат Пунто 2 је Мултијет турбо дизел common-rail агрегат од 1.3 литре са 16 вентила који даје снагу од 69 КС (51 kW) при 4000 обртаја у минути, док је максимални обртни момент мотора 180 Нм при 1750 обр./мин. Иначе, овај агрегат је добио и међународну награду за Интернационални мотор године 2005. у свету у класи до 1.4 литре, и то у изведби са 75 КС (55 kW), а производи се и још јачи са турбином променљиве геометрије снаге 90 КС (66 kW) који се уграђује у Гранде Пунто. У тренутку када се појавио, овај мотор је био много напреднији у односу на конкуренте, а напоменућемо да нема филтер чађи као остали модели сличне категорије, а у потпуности испуњава еуро 4 норме. Потрошња овог мотора је изузетно мала и према фабричким подацима у граду износи свега 5.7 литара, на аутопуту 3.9 док је просечна 4.5 литара на 100 км. По нашој неформалној рачуници, на 100 км у различитим условима лаганије и жустрије вожње (град, периферија, аутопут) потрошња је износила око 4.6 литара евро дизела.

Фиат није познат као најпоузданији произвођач аутомобила, али је Фиат Пунто изузетак, иако је квалитет израде је знатно побољшан, ни то није било доста до VW стандардима. Проблеми који су током експлоатације били углавном присутни код Фиат Пунто 2 су се огледали углавном у већ стандардним „бубицама“ са електроником (чешће код серије ИИ), код неких модела било је проблема са убризгавањем горива у бензинским моторима, а код 1.3 Мултијет дизела са повећаном потрошњом уља. Било је и пријава мада ређих, у вези са радом спојнице, а врло ретко у синхронима другог и трећег степена, па ако мењач видно запиње, боље је одустати од куповине таквог возила.

 

На ове ствари треба обратити посебну пажњу приликом куповне Фиат Пунто 2

• ентеријер, завршна обрада није на завидном нивоу па добро погледајте стање седишта и пластике.
• електрика, најчешћи проблем су цркавање осигурача и светла у кабини.
• управљање, неки моделу Пунта произведени `99 су позивани у сервисе због проблема са системом за управљање.
• обратите пажњу на исправност серво уређаја који је код Пунта електрични и зна да откаже.
• шасија, први модели су долазили лоше офарбани. Прегледајте пажљиво цео аутомобил нарочито места спајања лимова.
• мануелни мењач , проверити пренос и квачило.

Пунто нуди комфорну вожњу уз добру звучну изолацију. Ауто има побољшано управљајне у поређењу са прошлом генерацијом тако да је управљивост на одговарајућем нивоу за просечног градског возача.

Предности

• Економични мотори
• Јефтино одржавање
• Практичност ентеријера
• Доступност делова и цене

Мане

• Мали џепови у вратима
• Низак ниво опреме
• Мало места за ноге позади