Чадеж: Потребан снажан заједнички одговор на енергетску кризу
Чадеж позива домаћу и међународну политичку и привредну заједницу да раде заједно
Неопходна је промена политике Брисела и снажан заједнички одговор ЕУ на глобалну енергетску кризу која представља реалну претњу по домаћу и међународну привреду, поручио је данас Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и истакао да искуства нордијских земаља у примени циркуларне економије могу помоћи Србији да се избори са енергетском транзицијом и еколошким проблемима.
САД СЕ ВИШЕ И НЕ КРИЈЕ - БУКНУЛЕ ЦЕНЕ У НЕБЕСА! Криза погађа и Србију, морамо да се помиримо - све поскупело
Чадеж је на конференцији „Јачање циркуларне економије у Србији-нордијска искуства“ у Привредној комори Србије, позвао домаћу и међународну политичку и привредну заједницу да раде заједно како би се у наредном периоду решили проблеми високих цена енергената које протеклих недеља негативно утичу на продуктивност свих економија.
- Ако криза потраје дуже него што је уобичајено, постоји реална претња по привреду. То не желимо да нам се деси. Сви треба да размислимо о две могућности, једна је како непосредно да одговоримо на изазове наше привреде, а друга, како заједно системски можемо да се прилагодимо новој реалности - рекао је Чадеж.
Председник ПКС је изразио наду да ће се Брисел укључити у решавање енергетских проблема који утичу на економије, изменом законских регулатива у Европској унији које се односе на пореску политику, инвестиционе и хеџ фондове.
Навео је податке који показују да је од почетка ове године до данас на међународном тржишту гас поскупео 110 процената, алуминијум за 45 посто, полиетилен 28, а нафта за 65 одсто.
Чадеж је указао да се у Србији третира само четири одсто комуналног отпада, а нордијске земље више од 80 процената, користећи га за производњу енергије.
- Српска привреда користи два и по пута више енергије у производњи него нордијске компаније што аутоматски значи веће трошкове производње и мању могућност да будемо конкурентни - објаснио је Чадеж и додао да се половина енергије у Србији губи због лоше изолације стамбених зграда.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истакла је да је тренутно у изради Програм за циркуларну економију са акционим планом за период 2022-2024, како би се дефинисао стратешки оквир за циркуларну економију.
- Израда овог стратешког документа је поверена Технолошко-металуршком факултету, а усвајање документа предвиђено је за први квартал 2022. године. У фокусу програма биће подршка привреди у примени модела циркуларне економије, подршка локалним самоуправама и подстицање иновација и сарадње бизнис и научно-истраживачког сектора. Циркуларни модел ће омогућити да се ресурси и енергија ефикасно користе, а важан је стуб и у Зеленој агенди, чија је Србија потписница и чијим циљевима смо посвећени - рекла је Вујовић.
Јасна визија ЕУ у погледу Зеленог договора који је добио своју операционализацију кроз агенду за Западни Балкан, јесте путоказ за изазове у овој области, рекла је Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције Србије, додајући да је глобални циљ трансформација производње и потрошње у правцу у којем човек не сме да буде расипни власник већ чувар планете и расположивих ресурса, у одрживој развојној економији.
Амбасадор Финске, Кимо Лахдервита истакао је да је за успешни прелазак на модел циркуларне економије потребан заједнички приступ од великих до најмањих актера у процесу, док је Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу у Делегацији Европске уније нагласио да постоји велика потреба за зеленом транзицијом, као и да то захтева велика улагања,али значи и отварање нових радна места. „ Да би транзиција била успешна, потребно је постојање заједничког институционалног оквира као и ангажовање привреде, банака и свих осталих актера укључених у зелену транзицију“, рекао је Бертолини.