Највећи је на Западном Балкану, а за рад му треба само ветар: Корист од овог парка има 250.000 људи у Србији
Удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи у Србији износи 20 одсто
Србија је земља која има велики потенцијал у области обновљивих извора енергије за унапређење животне средине, што јој може обезбедити додатни привредни раст и остваривање визије зелене Србије.
Зелена енергија важна је због енергетске безбедности и квалитета животне средине, а у наредном периоду најављено је и законским прописима уређено будуће улагање у обновљиве изворе енергије.
Удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи у Србији износи 20 одсто, што је за седам одсто мање од циља који је као чланица Енергетске заједнице земља требало да достигне до 2020. године.
Циљ Србије је да до 2040. године најмање 40 одсто енергије долази из обновљивих извора.
Подаци са тржишта показују да инвеститори планирају улагање у ветропаркове укупне снаге око 2,7 GW, а да земља има и велики потенцијал за коришћење соларне енергије. У претходном периоду изграђене су ветроелектране укупне снаге близу 400 мегавата, а у изградњи су још два ветропарка укупне снаге близу 170 мегавата.
Највећи потенцијал енергије ветра у Србији налази се у кошавском подручју као што су јужни Банат и источна Србија, затим на источној страни Копаоника, на подручју Златибора, Пештера и на локалитетима планинских превоја на надморским висинама изнад 800м, као и у долинама река Дунава, Саве и Мораве.
Први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година
Током 2019. године отворен је ветропарк "Чибук 1" у Ковину, највећи ветропарк у Србији и на Западном Балкану. Инвестиција је била вредна 300 милиона евра, а поред електричне енергије, овај ветропарк омогућава 370.000 тона годишње мање угљендиоксида у животној средини.
Са 57 турбина и инсталисаном снагом од 158 мегавата, може да снабдева електричном енергијом 113.000 домаћинстава, односно 250.000 људи.
Ветропарк "Чибук 1" није само крупан допринос циљу Србије да се усклади са европским прописима о укупној потрошњи енергије коју добија из обновљивих извора, већ представља значајан додатни извор производње енергије у Србији. Ветропарк доприноси стабилности снадбевања струјом и помаже и смањењу коришћења угља у производњи електричне енергије.
Са својих 430 гигават часова енергије производње годишње представља готово 1,5 процената наше годишње производње енергије и тиме значајно утиче на укупну енергетску безбедност Србије и сигурност снабдевања. Поред ветропарка се налази огромна трансформаторска станица од 400 kWh, коју је инвеститор био у обавези да изради и стави на располагање и у власништво "Електро-мреже Србије", а која представља снажан енергетски потенцијал за читав регион.
Највећи ветропарк на Западном Балкану представљао је тада и први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година. Отварањем овог ветропарка 2019. године у Ковину, једног од највећих у Европи, допринели смо енергетској безбедности и сигурности снабдевања струјом у Србији.
У плану је да у Ковину 2024. године никне још једна ветроелектрана. Реч је о пројекту Чибук 2, који ће имати двоструко већи инсталисану снагу од ветропарка Чибук 1. У првој фази, која би требало да започне 2023. године и да се заврши за годину дана, биће изграђене ветротурбине снаге око 150 MW. План је да се у другој фази изгради отприлике још толико, тако да ће Чибук 2 на крају имати инсталисану снагу нешто већу од око 300 MW.
Потез Владе и улазак у овај пројекат је био кључни тренутак за проширење обновљивих извора енергије у источној Европи и позиционирања Србије у сам врх алтернативне енергетике у Европи, а оваквих пројеката ће у будућности бити још више, а о томе се детаљније можете информисати на сајту delagovore.rs.