Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Нови коп "Радлјево" почиње да ради наредне неделје

18.10.2019. 14:22
Пише:
Србија Данас
df
дф / Извор: Фото: Србија Данас

"Зелени пројекат" у Колубари почиње да функционише у децембру.

Нови коп "Радлјево" о коме се прича годинама званично ће бити пуштен у рад наредне неделје - рекао је Милорад Грчић, в. д. директора "Електропривреде Србије", на трећој стручној конференцији "Инвестиције и заштита животне средине", која је одржана у Рударском басену "Колубара".

Грчић је нагласио да коп "Радлјево", као и постојећи коп Полје "Е", гарантују будућност и одрживост Колубаре, а самим тим и будућност ЕПС-а, уз унапређење сваког производног система у цилју заштите животне средине.

- Коп "Радлјево", са својих испитаних и сигурних залиха од око 350 милиона кубика углја, спреман је за отварање. На Полју "Е" већ је почело ископавање и у тај коп биће уложено око милијарду евра у наредних неколико година – рекао је први човек ЕПС-а.

Од углја из Рударског басена "Колубара" произведе се 52 одсто укупне електричне енергије у Србији, а залихе углја у „Колубари” су минимум 2,1 милијарди тона. РБ "Колубара" годишње обезбеди око 30 милиона тона углја, а да би се, како је објаснио Грчић, одржала та производња нису доволјне само бројке које показују тону произведеног углја, него је неопходно бринути и о заштити животне средине. Он је објаснио да је неопходно
унапредити сваки производни систем у складу са најмодернијим рудницима у Западној Европи.

- Зато је при крају реализација "зеленог пројекта" или оно што зовемо управлјање квалитетом углја - рекао је Грчић.

- "Зелени пројекат" у Колубари почиње да функционише у децембру са половином капацитета, док ће током 2020. прорадити пуним, максималним
капацитетом. Површински копови су жив систем и стално се померају, а само њихово померање подразумева читав низ компликованих и скупих радњи, попут измештања делова река, измештање пруге, саобраћајница и других објеката.

Грчић очекује да ће радови на покретању наставку градње ТЕ "Колубара Б" у Каленићу почети 2020. године, док је за ТЕ у Великим Црлјенима рекао да се мора "скинути" са мреже, али да се тај стари објекат у Великим Црлјенима неће уклањати док се не изгради нови у Каленићу.

Директор за производњу углја РБ "Колубара" Милан Мишковић рекао је да се велика пажња посвећује заштити животне средине.

- "Колубара" има за сада четири површинска копа - Полје "Б/Ц", Полје "Д", "Тамнава - Западно полје" и Полје "Г", а тренутно два највећа инвестициона пројекта у "Колубари" су површински коп Полје "Е", чија је вредност 970 милиона евра и коп "Радлјево", пројекат вредан 418 милиона евра - рекао је Мишковић. - Укупна улагања у геолошка истраживања за Полје "Е" су 13,5 милиона, а за коп "Радлјево" 15 милиона. Оба велика пројекта уклјучују и студије о утицају на животну средину и дефинисане мере у студији су обавезујуће.

Помоћник директора за инвестиције, развој и унапређење производње у РБ "Колубара" Новица Љушић је нагласио да је "Колубара" у овом тренутку велико градилиште, а међу пројектима заштите животне средине који се спроводе су пројекат континуалног мерења
димних гасова, реконструкцију два електрофилтера, као и постројење за третман отпадних вода.

Срдан Димитријевић, директор "Гоша Фом", истакао је да та компанија сарађује са ЕПС-ом више од 60 година и да заједно раде на унапређењу опреме и увођењу нових технологија у производњу.

Председник Синдиката радника ЕПС Милан Ђорђевић рекао је да се много тога променило на болје у односу на ранији период када је реч о заштити животне средине и да су велики потенцијали "Колубаре". Он је позвао оне који критикују ЕПС да дођу у "Колубару" и виде под каквим тешким условима раде запослени, као и како се са малим бројем радника рекордно производи.

- "Колубара" није више загађивач као што је некада био случај. Тај однос некада и сада значајно се мења у позитивном смислу зато што се улажу велика средства у заштиту животне средине - рекао је Ђорђевић.