БАНКАРСКА НАВЛАКУША ИЛИ? Грађани често оду у дозвољени минус, колико је то опасно и да ли постоји боље решење?
Људи се често неприкладно односе према дозвољеном минусу и добар део њих користи га као 13. плату што он сигурно није
Камате на дозвољени минус су високе, а поготово за недозвољени минус где иду и до 50 одсто, зато је савет Удружења потрошача Ефектива да грађани пре узму кредит, него да се стално буде у минусу и по по максималној камати.
ЗА ЛЕПШУ, БОЉУ И МОДЕРНИЈУ СРБИЈУ: Напредују радови на обилазници око Чачка - ово је само део деонице новог ауто-пута
ДА ЛИ СЕ МОЖЕ ЖИВЕТИ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ? Произвођачима малих бизниса највећи проблем представљају ове ДВЕ СТВАРИ
ВЕЛИКИ БРОЈ ЗАХТЕВА ЗА ОВУ ДРЖАВНУ ПОМОЋ: Процес пријаве једноставан, ипак пола буде одбијено, у чему је цака?
Дозвољени минус је позајмица коју банка одобри одређеним лимитом, значи резервише одређена средства, не знајући када и да ли ће клијент то да искористи, док се код кредита потпише уговор и клијент добија новац, где по уговору има да плати одређену камату и то је унапред срачунато шта, како и колико ће дужник да плати.
Дејан Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива каже да зна примере где су људи и по неколико година у дозвољеном минусу.
- Кад срачуна колику су камату дали банци на то, то су ненормални износи - упозорава Гавриловић из Ефективе.
Он зато саветује грађане да ако им је потребан новац да је онда боље да узму кредит и да онда са неком од каматом плаћају где се види колико ће то да буде плаћено.
Када се отплати не дугује се више ништа и то је боље него да сте стално у недозвољеном минусу и стално у максималној камати, саветује Гавриловић.
Наиме, банка код дозвољеног минуса није сигурна да ли ће дужник узети или не и банка на тај минус ставља већу камату.
- Оне су ненормално високе и наравно да банке рачунају са тим да већи број дужника који добије одобрење за дозвољени минус заправо исти искористи - наводи он и упозорава:
- Грађани се неприкладно односе према том дозвољеном минусу и добар део њих користи га као 13. плату што он сигурно није.
На пример ако банка одобри дозвољени минус у висини плате и дужник одмах уђе и искористи цео тај минус до краја, фактички је подигао ту једну плату вишка и са сваком следећом платом дужник само може да дође на нулу.
Наиме, дужник тада не може да се врати никако у плус и онда константно банци плаћа максималну камату, и банке на томе сасвим добро зарађују и више него на било чему другом, тврди Гавриловић.
- То им је да кажем неко оправдање зашто су те камате веће на дозвољени минус, мада опет нема логике зашто су толико веће и по неколико пута у односу на камате које се дају на кредите, али једноставно је то понуда узми или остави, дужника нико не тера да то потпише, када потпише, то је то - каже Гавриловић.
Када се ради о недозвољеном минусу, оне једна врста, како каже Гавриловић, феномена.
Како може да се користи нешто што је недозвољено, пита се Гавриловић и поставља питање да ли у том смислу постоји недозвољени кредит.
- Значи као кредит вам није одобрен али сте га ви ипак узели и плаћате дупло већу камату на њега. Недозвољени минус је класична навлакуша дужника - наводи Гавриловић.
Он објашњава то на следећем примеру: када неко добије дозовљени минус у висини плате и задужи се до краја, онда постоје механизми да дужник може да пусти две уплате у исто време и систем банке не препознаје тог истог тренутка али када се спроведу у дело те две уплате, заправо дужник уђе у недозвољени минус и самим тим банка на тај износ наплаћује, тврди Гавриловић, велике камате.
- Поставља се питање зашто постоји недозвољени минус - каже Гавриловић и додаје:
- Навлакуша како би банка на основу тога наплаћивала много већу камату јер дозовољени и недозвољени минус су нешто на шта банка не може да рачуна да ће клијент да користи или не, али она постављајући ту неку границу да кажемо фиктивну, где каже довде ти је дозвољено, одавде ти је недозвољено заправо ту границу користи како би онај износ у такозваном недозвољеном минусу каматила том неком драстично већом каматом.
Управо зато у Ефективи саветују грађане да не узимају уопште дозвољени минус и истичу да је боље узети кредит у том износу.
- Па нека је и 50.000 динара на 10 месеци, па да се плаћа по 5.000-6.000 камате, опет је јефтиније него да се уђе у дозвољени минус из ког не може да се изађе сопственим примањима него су потребна додатна финансијска средства како би се из тог дозовљеног минуса дужник извукао - упозоравају у Ефективи.
Истичу да често када банка одобри дозвољени минус који је нешто мањи од висине плате, сваком наредном платом она просечно остави толико да може да наплати камату.
- Са сваком следећом платом дужник ће бити на нули или у благом плусу, када њему истекне дозвољени минус, он је у немогућности да му последња плата покрије дуг јер је на нули и без динара на рачуну, а мора да преживи до наредне плате, и онда каже нема везе продужите минус и онда га банка тако константно држи у минусу јер он на сваких шест месеци мора да га обнови како би имао опет ту једну плату коју је унапред потрошио како би могао да користи тај новац за свакодневни живот, то је та навлакуша тог дозовљеног минуса - упозорава Гавриловић.
Према подацима Народне банке Србије (НБС) за јун ове године, каматне стопе на дозвољени минус код банака крећу се од 9,77 одсто па до 36,33 посто.
Са друге стране, каматне стопе на недозвољени минус крећу се од 9,81 одсто па чак до 50,57 посто.
Када се ради о искоришћеном дозвољеном минусу, углавном се налази на око 50 одсто износа које су банке одобриле клијентима као дозвољени минус.