Уколико гајите ОВО ПОВРЋЕ у Србији можете зарадити и до МИЛИОН ДИНАРА по хектару: Узгајање је врло лако!
Прва година захтева највећа улагања, процењује се око 3.000 евра по хектару.
Јужни Банат престоница је производње белог лука у Србији, узгајају се обично сорте "босут" и "зимац", а ратари рачунају да се већ на малим количинама од 10 ари на сваки уложени динар заради минимум четири.
Са два или три хектара под белим луком једна породица може пристојно да живи. По неким рачницама од хектара белог лука може да се заради чак и милион динара, јер на том једном хектару ратари могу да имају и до 10 тона приноса.
ХОЋЕМО ЛИ СА АМЕРИМА ПРЕ ФИНАЛА? Њихов данашњи меч отклања СВЕ ДИЛЕМЕ (ВИДЕО)
НЕКОЛИКО САТИ ПОСЛЕ ПОРАЗА ОД ШПАНИЈЕ: Кошаркашки савез Србије објавио шампионски твит! Тако се то ради (ВИДЕО)
ФИБА ОБЈАВИЛА: Ово је пет најбољих потеза дана, а ту је и један са меча Србије и Шпаније (ВИДЕО)
Весна Каначки из Сакула чија породица бели лук узгаја већ 20 година на површини од три до четири хектара, каже да је зарада пристојна, али да омери засађеног и добијеног лука у нашој земљи нису још близу неким неким земљама са развијеном пољопривредом, на пример Шпаније, где се на тону посађеног добије чак 10 тона белог лука.
- Свака част ко каже да зарађује огромне паре од хектара белог лука, али код нас је принос по хектару обично око пет тона, а засади се око 800 килограма семана. Обично се све прода у Београду или Новом Саду. Цена је тренутно око 200 динара за килограм. Но многим ратарима треба новац одмах, па продају и за евро за килограм чим изваде лук, не чекају јесен и боље цене. У сепртембру вам је већ већина белог лука покупована од паора- рекла је Каначки.
У атарима у околини Сакула бели лук је засађен на око 50 хектара, тако је и по другим селима јужног Баната и у околини Зрењанина, где се приозводња полако проширује. Оно што мучи газдинства је мањак радне снаге. Једна породица на већим површинама не може сама да ручно повади сав лук. Са друге стране, он је осетљив на влагу и ако се попут ове кишне године, не извади на време, пропада.
Прва година захтева највећа улагања, процењује се око 3.000 евра по хектару. Килограм семена је 300 динара код паора, а на пољоприврединм институтима није испод 500 динара. Већ следеће године улагања су мања јер би најбоље главице требало да се оставе за семена. Улагања су још и бацање стајњака, прскање пар пута те ангажовање радне снаге за копање и вађење.
Иначе 70 одсто белог лука увозимо, већином из Кине. Но, оно што погодује српским произвођачима је квалитет домаћег белог лука, који се на пијацама и у маркетима и те како примети.
Најскупљи хектар њиве у Србији продат за НЕВЕРОВАТНУ ЦЕНУ и то У БЛИЗИНИ БЕОГРАДА
ИЗУМИРУ КАФАНЕ НА ИБАРСКОЈ: "Милош Велики" упропастио угоститеље на магистрали!
НЕВЕРОВАТАН УСПЕХ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ: Извоз наше робе у Кину порастао више од 200 ПОСТО!
Милан Простран, агроекономски аналитичар, сматра да се нисмо снашли у условима потпуне конкуренција и дошли до тога да у великим количинама увозимо и бели лук, иако је веома исплатив за произвођаче.
- Тржиште нам је толико отворено да домаћи паор не зна са које стране ће га којим производом напасти, треба регионализовати призводњу, те субвенције усмерити на оне културе које у одређеном поднебљу добро рађају - каже он.
ЧОВЕКОВ ЖИВОТНИ ВЕК РАСТЕ: Јужнокорејке најдуговечније, а Срби ће живети КРАЋЕ од Хрвата (ВИДЕО)