МАКСИМАЛНО ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА: Познати детаљи исплате новчаног обештећења у процесу реституције
Исплата ће почети наредне године и завршиће се 2034. године.
Највише захтева за новчано обештећење бивших власника, којима у процесу реституције није могла да се врати одузета имовина у натури, стигло је из Крагујевца, што значи да би значајан део новца од две милијарде евра које је држава определила као накнаду по овом основу, могло да оде у овај град.
ВЕЛИКЕ ВЕСТИ ЗА НАЈСТАРИЈЕ ГРАЂАНЕ: Почела исплата увећаних пензија, коме новац стиже сутра?
НОВИ ЦЕНОВНИК У БАНКАМА: Шта је поскупело и како можете да прођете јефтиније?
ДА ЛИ ЋЕМО ПОНОВО ПЛАЋАТИ ГОРИВО 170 ДИНАРА? Познато када можемо да очекујемо поскупљење
Другим речима, од укупно 3.000 спремљених решења Агенције за реституцију, највише је оних власника или њихових наследника из шумадијске престонице који су од државе тражили да се на овај начин обештете за одузету имовину после Другог светског рата. Та одштета неће бити у апсолутном износу њихове давно изгубљене имовине, већ само 15 одсто од процењене вредности, а исплата ће почети наредне године и завршиће се 2034. године.
То правило неће важити за лица старија од 70 година, који ће бити исплаћени у року од пет година, они који имају више од 65. ће новац добити за 10 година.
Овакав систем надокнаде определила је Влада Србије, која је 21. јануара усвојила да коефицијент на основу ког се утврђује тачан износ обештећења за сваког корисника реституције, буде 0,15. Тај износ се обрачунава у еврима и не може прећи 500.000 европске валуте по једном власнику, а реализоваће се кроз исплату новчане аконтације и државних обвезница.
Примера ради, ако вредност имовине по правноснажном решењу о утврђивању права на обештећење утврђена од стране Пореске управе износи 1.000.000 евра, вредност за исплату обештећења биће 150.000 евра. Вредност аконтације од 10 одсто, која ће бити исплаћена у другој половини 2021. је 15.000 евра, док ће се остатак дуга, вредност након одузимања аконтације, бити надокнађена у виду државних обвезница.
Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, каже да исплата почиње 2022. за решења која постану правоснажна до 30. јуна ове године.
- Спремно је око 3.000 решења на основу којих ће се урадити допунска са тачним износом обештећења у односу на утврђени коефицијент. Како би измирила обавезе према бившим власницима имовине одузете после Другог светског рата, држава ће емитовати обавезнице деминоване у еврима и то у нематеријалном облику, без купона, појединачно за сваку годину. Оне ће гласити на име и биће преносиве, а исплаћиваће се у еврима. Обвезнице доспевају годишње, са првом исплатом 15. јануара наредне године у односу на годину када је исплаћена аконтација и исплаћују се у року од 12 година од датума емисије, изузев за старије од 70 и 65 година, којима је рок смањен на пет, односно 10 година - каже Секулић.
На питање да ли се зна колико ће власника или њихових наследника добити максимално обештећење од 500.000 евра, он каже да је још рано да се о томе говори.
- Статистика о томе још није урађена, а треба сачекати и правоснажност сваког решења. Оно што се зна то је да је највише захтева за новчано обештећење стигло из Крагујевца. Важно је да се каже да измене Закона које су ступиле на снагу у децембру 2020, предвиђају да за кориснике реституције којима по основу правноснажног решења о обештећењу припада обештећење које не прелази износ од 1.000 евра, по кориснику, не рачунајући камату, обештећење се врши искључиво у новцу, исплатом целокупног износа и то 31. марта наредне године у односу на годину у којој ће Влада утврдити основне елементе обвезница - објашњава Секулић.
Из Мреже за реституцију пак кажу да су незадовољни овакавим начином новчаног обештећења бивших власника и њихових наследника јер је којефицијент мали.
- Бивши власници и наследници ће се жалити на коефицијент и одлуку Владе да обештећење буде 15 одсто процењене имовине. И у другим земљама је било сличних решења, односно емитоване су акције, али ми не знамо да ли има новца за реституцију - кажу у Мрежи за реституцију.
Секулић каже да нема разлога за бригу јер је држава приликом доношења Закона, водила рачуна о одржавању макроекономске стабилности земље.
- Ниједна од земаља која је спроводила реституцију, а реч је о много економски развијенијим државама, није била у могућности да је у пуном обиму спроведе. Наш Закон је предвидео најмањи број ограничења у погледу испуњености услова за враћање имовине а која се односе како на круг лица која имају право на враћање, јер је закон то право омогућио како домаћим држављанима, тако и странцима, под условом реципроцитета, тако и у погледу имовине која може бити предмет враћања - објашњава Секулић.
Иначе, према проценама Агенције за реституцију, у Србији је до сада враћено 95 одсто имовине у натури, укупно 7.235 објеката, од чега су више од половине пословни простори. Враћено је и 76 одсто, односно 73.993 хектара пољопривредног земљишта, 5.922 хектара шума, док је црквама и верским заједницама враћено више од 78 одсто од укупно тражене површине земљишта.