Срби зарадили: Отишли на светску пијацу и продали робу за чак 150 милиона долара

пијаца / Извор: Профимедиа

Паприка и парадајз су добро родили прошле године па су повртари, који су сејали те две биљне врсте, могли да буду задовољни приносима.

Година је била добра и за коренасто поврће и купусњаче, а лоша за црни лук због болести биљака насталих услед честих киша. Велике падавине нарочито нису годиле грашку за индустријску производњу, због чега је род преполовљен.

Али и поред тога, и лука и грашка имаћемо довољно до новог рода, а биће и за извоз, сумирао је прошлу годину председник Удружења повртара Војводине и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Жарко Илин на 21. саветовању повртара одржаном у Новом Саду.

Прошле године остварили смо извоз вреднији од 150 милиона долара, а увезли смо поврћа за око 50 милиона долара.

Грађани, лепе вести, држава нам поклања 5.000 динара за одмор! Влада издваја ДОДАТНА СРЕДСТВА за ваучере

Пољопривредници ГЛЕДАЈУ У НЕБО и моле се за снег! Блага зима ће нас СКУПО КОШТАТИ на пијацама

ШТА РЕЋИ А НЕ ЗАПЛАКАТИ: За стаж од 40 година и зараду од 35.000 дин, ево колика вас пензија чека!

Домаће повртарство у тим цифрама посебно треба да охрабри што су највећи део домаћег извоза – око 52.000 тона – биле прерађевине, и што тај извоз расте од два до три одсто у зависности од године. Зато је, казао је др Илин, потребно наставити унапређивање прерађивачке индустрије.

Говорећи о томе шта се све сеје, Илин је казао да гајимо 41 повртарску врсту, од којих су тридесетак економски значајне.

Осим оних које прати званична статистика: парадајза, паприке, краставаца, лубеница, пасуља, бораније, грашка, сеју се и лиснати першун, цвекла, ротквице, салате, целер... о којима не постоје подаци о површинама које заузимају нити су познати приноси, али их имамо довољно за домаће потребе, поготово за прерађивачку индустрију.

Једемо квалитетно и здраво

То је показала, додуше пре две године урађена, анализа на више од стотину узорака поврћа. Ни у једном узорку нису нађени остаци пестицида, што се објашњава тиме да повртари, због скупоће заштитних средстава, препарате користе рационално, затим јер у свакој пољопривредној апотеци раде стручњаци за заштиту биља, и саветодавци који на терену дају тачне препоруке о томе који препарат треба да се користи у свакој фази развоја поврћа.

Агроекономисте забрињава то што се кромпир све мање сади.

Из године у годину производња опада по стопи од два до осам одсто.

Прошле године кртола је заузела испод 28.000 хектара.

Добијено је око 500.000 тона, што задовољава домаће потребе, али током године у једном периоду кромпир се увози, предочио је проф. др Илин

Он сматра да треба подстицати повртаре на то да се поново окрену том поврћу и више саде кромпир.

ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ У ЕВРОПИ: Ево где можете отпутовати за празнике, а да вас то кошта МАЊЕ ОД 100 ЕВРА!