ТРОЈЕ МЛАДИХ ИЗ СРБИЈЕ МЕЊА СВЕТ! Створили су платформу која потпуно мења начин на који смо до сада учили – учење више није мучење!

Ана Ранитовић (35) и Милош Јовановић (34) су заједно студирали, а затим постали кумови. Већ на првој години студија препознали су стваралачку енергију и кренули да раде на бројним пројектима са нотом друштвене трансформације и одговорности.

Станко Арсенијевић (22) придружио им се као тинејџер, када је са 16 година у њиховом пројекту „иСербиа” похађао бесплатну обуку из андроид програмирања и направио своју апликацију.

Неколико година касније, Ана је своје идеје поделила са Милошем и Станком и тако је настала нова платформа за онлајн учење – „Кампстер”. Од децембра 2017. до данас, према речима оснивача, кроз овај пројекат, који је намењен свима од 7 до 107 година, прошло је више од 60.000 корисника.

– Током докторских студија на Оксфорду похађала сам неколико онлајн факултативних предмета и наишла на озбиљне недостатке. Имала сам утисак да сам препуштена сама себи, као и да су социјалне и психолошке потребе нас студената у онлајн курсевима у потпуности занемарене, што се негативно одражавало на нашу мотивацију и резултате – прича Ана на почетку Приче са душом.  

Ана је дипломирала социологију на Филозофском факултету у Београду, као студент генерације. Као Chevening и Цларендон стипендиста, докторирала је антропологију на Универзитету у Оксфорду. Ангажована је као истраживач на Универзитету у Оксфорду и аналитичар на Универзитету у Гронингену. 

– Испробала сам и друге онлајн платформе за учење, и пошто је утисак био исти, почела сам да размишљам о томе где је проблем. Зашто је учење тешко и у којим ситуацијама одустајемо, а шта је то што помаже да започето завршимо? Како би требало да изгледа и функционише платформа која ће решити проблем мотивације у учењу? Схватила сам да многе онлајн платформе учење схватају на врло узак, технички начин – где је потребно текст са папира пребацити у pdf или powerpoint презентацију, и ето онлајн учења.

Међутим, то није довољно – јер ни учење у стварном животу није само када сте сами са књигом, већ подразумева и одласке на предавања, консултације, сарадњу са студентима и још много тога – објаснила је Ана. 

Први корак било је тестирање већег броја онлајн платформи за учење широм света. Радили су и анализу научне литературе из области онлајн образовања и едукације уопште, са фокусом на употребу гејмификације и мнемотехника, као и значаја друштвености у учењу, и из тога црпели идеје како да креирају онлајн систем учења који мотивише полазнике и олакшава им суочавање са новом материјом. 

Схватили су да је неопходно да пребаце све позитивне аспекте традиционалног образовања (учење у групи, интеракција са предавачем и другим студентима, размена идеја) у онлајн свет, а да истовремено њихов ефекат појачају употребом моћних дигиталних алата који материју прилагођавају свачијем индивидуалном напретку. 

– Бета верзију тестирали смо на 1.000 полазника. Једна група је курс похађала на „Кампстеру”, а друга је идентичан курс похађала на другој, веома распрострањеној комерцијалној платформи. Резултати су били више него охрабрујући! Проценат полазника који је завршио курс на „Кампстеру” био је три пута већи него на другој платформи, квалитет завршних радова значајно бољи, као и задовољство самих полазника – појаснио је Станко за Приче са душом.

Најмлађи полазник је учио Увод у програмирање, а старијима од 65 година занимљиви су курсеви из разних области, од дропшипинга до страних језика. Све се одвија онлајн тако да нема препрека да се учи са било ког места на земљи.

Станко је у област програмирања ушао са 15 година, а већ са 17 са другом покренуо домаћу платформу за фриленс музичаре. Са 19 година уписује информатику на Криминалистичко-полицијском факултету у Београду и паралелно развија „Кампстер“.

– Од програмирања и дигиталних вештина до курсева из области бизниса, „меких” вештина, неге и социјалне заштите – курсеви су из разноврсних области. Највеће интересовање је за програмирање, веб дизајн и дигиталне вештине, које најчешће уписују полазници који желе да уплове у фриленсерске воде. Изузетно је тражен и курс програмског језика Р за статистичку обраду података који користе „дата научници” – што показује да има великог интересовања и за професије будућности – открио је Милош за Приче са душом.

– Имамо и 4 бесплатна курса – од курса „Резилијентности”, који нас учи како да изађемо на крај са животним изазовима уз што мање стреса, до „Мини курса правописа” који служи за разбибригу и подсећање – додала је Ана.

Милош (први здесна) је сувласник неколико компанија са седиштима у 4 земље. Основне студије је завршио на Филозофском факултету у Београду (социологија), а постдипломске на Факултету организационих наука. Председник је одбора Групације агенција за запошљавање при Привредној комори Србије и члан Републичког савета за запошљавање. Добитник је награде „40 ундер 40” за Југоисточну Европу од стране Business Елите Awards.

А да ли је људима данас у дигиталном добу потребно више мотивације за учење него некад?

– Од људи се данас очекује да уче стално, да то раде целог живота и да се едукују из разноврсних области, тако да образовање не може да се обавља на исти начин као раније. Самим тим, уколико предавач или курс не преносе знање на прави начин и уколико због ранијих искустава имате отпор или страх, теже је изаћи на крај са свим професионалним захтевима савременог доба. Наша водиља је да променимо однос ка учењу – да докажемо да оно не мора да буде напорно, да су грешке саставни део процеса, да свако има свој темпо, свој систем и да свако може да оствари замишљено – рекла је Ана.  

Питао сам овај свестрани тројац како се организују око посла, с обзиром на то да не живе сви у Србији?

– Пошто је Ана у Холандији, а у последњих пет година цео свет је моје радно место, били смо принуђени да развијемо и иновативан модел пословања. Свако преузима лидерску позицију у различитим процесима или пројектима, уз свесрдну подршку осталих. Научили смо да брзо заједнички доносимо одлуке и несебично питамо једни друге и одговарамо. Главна снага нашег односа лежи у поверењу – каже Милош.

Моји саговорници се сећају да су од првог момента били уверени да могу да направе производ и курсеве који су бољи од онога што се нуди и захваљујући којима учење више неће бити мучење. Уз све то, стигла је и подршка околине и породица. 

– Родитељи су били поносни када сам са 19 година постао један од оснивача онлајн платформе за учење. У почетку можда нису до краја разумели шта тачно радимо и покушавамо, али како се прича развијала, није било недоумица. А како им је било када сам им рекао да напуштам факултет, јер хоћу да развијам своје идеје и бизнис – вероватно само они знају. Веровали су у мене и њихова подршка ми је много значила на овом путу – открио је Станко.

– Имам пуну подршку и породице и супруга – пошто сам родитељ. Без његове подршке ово не би било могуће. Изузетно ценим мишљење маме и супруга и често их консултујем кад наиђем на неки проблем. Веома бих волела да је мој отац жив и да могу и с њим да поделим ово искуство. Одувек ме је подстицао да упловим у предузетничке воде говорећи да је то изузетно креативан посао. Као млађу ме то није много интересовало, али био је у праву – рекла је Ана на крају Приче са душом.

Сајт Кампстера и све курсеве пронађите ОВДЕ.