Премијерка Брнабић ексклузивно о образовању у Србији: Држава стала на пут куповини диплома, следи процват дуалног образовања

Развој Републике Србије заснован је на модернизацији образовања и то је један од најважнијих стратешких циљева наше државе. Образовање омладине најважнија је тачка боље будућности и просперитета земље, а о значају реформи које из године у годину спроводи Влада Србије и пројектима који су планирани за наредни период у циљу побољшања и дигитализације образовног система разговарали смо са председницом Владе Републике Србије Аном Брнабић.

Премијерка Брнабић је посебно истакла у разговору за портал Образовање да држава несебично подржава осавремењивање образовног система и даљег усавршавања младих, као и да стоји као главни партнер и спона између образовног система и привреде, јер је то једини начин да се даље развијамо и на европском путу, али и глобално.

– Апсолутно сам сигурна да су млади кључ за све наше даље европске и регионалне интеграције и све што радимо требало би да радимо због младих и са њима. Што се тиче регионалног повезивања у оквиру образовања, то зависи од појединачних земаља, нисмо много о томе разговарали, али јесмо са партнерима из Северне Македоније и Албаније и донекле Црне Горе око дигитализације. Желели су да реплицирају неке ствари које смо ми у Србији већ урадили, пре свега увођења обавезног предмета Програмирање и кодирање, увођење специјализованих ИТ одељења у средњим школама, нови мастер програми о четвртој индустријској револуцији као што је на пример гејминг. Партнери у региону су заинтересовани за те теме, а сада је ипак најважније да ми на европском путу „трчимо пре осталих“, наш систем образовања је довољно централизован и имамо одличне резултате и лакше је применити реформе за разлику од европских земаља, тако да ми можемо напредовати брже од осталих, као што и јесмо од 2017. године.

-Како не смем да се мешам у аутономију факултета тешко је да коментаришем тај њихов поступак. Моје лично мишљење, Ане Брнабић, не као председнице Владе, јесте да је то добро, поготово јер је реч о Медицинском факултету, јер је једини начин да победимо пандемију вакцинација и да управо Медицински факултет треба да буде тај који предводи ту победу. Студенти иду на праксе по здравственим установама и не смемо дозволити да они преносе заразу пацијентима и сматрам да је то храбар искорак и одлука. Као Ана Брнабић је подржавам, а као председница Владе Србије не смем да се мешам у такве одлуке и морам да поштујем аутономију факултета.

-Огроман је био притисак да се заврши уношење података у Јединствени информациони систем просвете. То је апсолутно највећа суштинска реформа коју смо ми увели последњих деценија у наше образовање. Први пут ћемо имати личну карту просвете, од сваке основне школе у Србији до факултета и како се наш систем образовања везује са нашом привредом. Моћи ће да се види где завршавају наши млади, видећемо када млади заврше средњу стручну школу колико брзо нађу посао, где су се запослили, колико чекају посао и која је почетна плата. Све то ће бити могуће и за свршене студенте, сви ти подаци ће бити потпуно транспарентни, уз овај систем ће и млади и њихови родитељи моћи да виде шта их очекује након завршетка образовања. Влади и Министарству ће овај систем омогућити да видимо из којих основних школа деца уписују средње стручне школе, које школе су боље, квалитетније, а у којим школама имате мање шансе да добијете добро образовање, тако да ћемо тим школама моћи да се посветимо и да им помогнемо да се повежу са оним бољим и да се на нивоу целе Србије реплицира добра пракса.

-Влада ће увек подржавати и оне факултете где у овом тренутку не постоји нарочита потреба у оквиру привреде, јер су увек добра нека занимања, није ни све до привреде и ту пре свега мислим на друштвено-хуманистичке науке. Задржаће се финансирање иако не постоји потреба привреде, добро је да се имају буџетски студенти на филозофији, социологији, на историји уметности, то је важно за друштво у целини. Моћи ћемо на основу података ЈИСП-а донесемо одлуку како да више подржимо оне студијске програме и смерове у средњим школама који су потребнији привреди. У свему томе је веома важно дуално образовање, даје веома добре резултате, 80 процената ђака са дуалних профила се запослило. Од ове академске године се уводи дуално образовање на факултетима и много очекујем од тога, много ту још рада има да би то заживело на начин да имамо привреду и просвету које у потпуности комуницирају, знају и разумеју потребе и једних и других и те потребе усаглашавају.

-Нисам размишљала о томе, али је одлично питање, пре свега јер су ђачке књижице са увођењем електронског дневника постале беспотребне, изгубиле су своју сврху. Разговараћу о тој идеји са Министарством просвете и првим потпредседником Владе Бранком Ружићем и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу. Што се тиче индекса, то је до аутономије универзитета, Влада може да понуди подршку и помоћ, али не и да директно утичемо како ће факултети да се понашају према даљој дигитализацији.

-Куповина диплома ће фактички постати немогућа, неће моћи више да се било ко ретроактивно упише, па да за један дан заврши четири године. Јединствени образовни број ће бити повлачен од уписа у први разред основне школе и тај исти број ће вас пратити кроз читаво образовање. Први пут ће бити доступни подаци колико је држава уложила у образовање у сваког свог становника појединачно и колико нам се то кроз порезе и доприносе вратило и колико брзо. У свим системима уводи се потпуна транспарентност и то је најбољи начин за борбу против сваке врсте криминала и корупције. На ЈИСП-у радимо већ 24 месеца и зато је толики притисак да се тај систем уведе и да сви крену да га користе, али како је било и отпора од стране неких институција да тај систем крене то је доказ да је ово највећа и најсуштинскија реформа у последњих неколико деценија у образовном систему.

-У овом тренутку се ради комплекс уметничких факултета, то подразумева Факултет музичких уметности, Факултет ликовних уметности и Факултет примењених уметности. Што се тиче Факултета музичких уметности, он је једини факултет који се од свог оснивања 1937. године налази на привременој локацији у парку „Мањеж“. Влада покушава да реши тај проблем још од 2018. године, било је потешкоћа око проналаска адекватне локације, а сада је одлучено да то буде у оквиру Линијског парка на доњем Дорћолу. Сада имамо и усвојен план детаљне регулације, расписан је конкурс за идејно решење, а онда следи пројектно техничка документација и ја се надам да ћемо крајем следеће године моћи да почнемо са изградњом. Што се тиче осталих зграда факултета, проблем је са Биолошком факултетом и они ће добити нову зграду у оквиру новог Биомедицинског кампуса. Ту ће бити и Хемијски факултет који ће се у потпуности реновирати, ту је и Институт Торлак, Институт за молекуларну биологију и генетичко инжењерство, биће издвојен Институт за вештачку интелигенцију, један део Научно-технолошког парка, све ће то бити део тог кампуса и већ у новембру крећемо са тим пројектом отварањем Центра за секвенцирање генома. До краја новембра се отвара додатна зграда Факултета организационих наука, њихови студенти се одмах запошљавају и све више је заинтересованих за тај факултет. Држава више него икада улаже у факултете, опрему, истраживачке радионице, отворени смо за све идеје и шта је то што може да се уради како би студенти имали најбоље могуће студирање.

Сагласна сам да је то могуће, мислим да је то искључење последица тога што смо покушали да уведемо дуално образовање на факултете што је пре могуће и већ од ове академске године кренемо са дуалним образовањем на факултетима. Очекујем да ће се дуално образовање проширити и на друге у 2022. и 2023. години и колико год можемо, као Влада ћемо утицати на ту промену и проширење. Најбољи могући начин за сваког ко жели да осавремени процес самог студирања јесте увођење дуалног образовања.

-Држава би могла то да уради и била би спремна то да уради уколико би постојао потпуно транспарентан систем у ком би се видело ко ради те научне радове, да видимо да су на време пријављени и тада би држава била спремна да финансира те радове. За тако нешто у овом тренутку не постоји адекватан систем и због тога смо покренули пројекат „Дигитализација науке, научних радова и научних истраживање“. Радимо на томе са Министарством просвете и верујем да ћемо имати систем који ће бити међу најнапреднијим у свету и да ћемо бити у могућности да подржимо објављивање научних радова. Много је урађено и оснивањем Фонда за науку, који нисмо имали до 2019. године.