БОЈАНА ЈЕ ДОКАЗ ДА СУ ЖЕНЕ СТУБ НАШИХ СЕЛА! Раде исто као мушкарци, а одмарају само на црвено слово
Такав пример нам долази из Љубића, а реч је о младој жени Бојани Ђорђевић.
Жене на селу, чији опстанак углавном зависи од природних ресурса и пољопривреде, чине више од четвртине укупног светског становништва. У земљама у развоју, жене на селу представљају скоро 43 одсто укупне радне снаге у пољопривреди.
ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ ИЗУМИРУ? Паповић: Забрињавајућа рачуница - Уплаћених 100 евра туристима сад вреде као 15!
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: У години када се свет суочава са највећом кризом наша економија најбоља у Европи
ДА ЛИ У СРБИЈИ И ДАЉЕ НЕМА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ? Зашто у Србији нема много газдарица и оних које су власнице имања
Оне производе и прерађују већину доступне хране, чиме сносе највећу одговорност за безбедност хране. Пољопривреднице у западној Србији немају дана одмора, а како каже Бојана Ђорђевић из чачанског села Љубић, жене на селу раде од јутра до мрака, без предаха.
- У односу на жене у граду, ми на селу устајемо у пола седам, спремамо доручак и одлазимо у шталу. Ја сам мајка троје деце, треба прво да спремим доручак, па онда право у шталу. Немаш поделу посла на мушке и женске, све радиш као да си на послу, ако не и више, али за то те нико не плаћа. Имаш обавезе као и жене у граду, али и око домаћинства, и у штали, и на њиви - прича Бојана.
Жене са села празнују једино када је црвено слово, јер то је једини тренутак када себи приуште мало одмора, каже Рада Петровић из Станчића.
- По мом мишљењу, жена на селу је већа личност него запослена жена. Жена на селу има кућу, двориште и све се од ње очекује. Када заврши кућне послове, од пеглања, распремања, чишћења и кувања, иде на њиву, из њиве иде у шталу да намири стоку, па се врати на њиву, а често као и ми, док смо се бавили повртарством, не спава - каже Рада.
Имајући у виду да 76 одсто екстремно сиромашних живи у руралним областима, обезбеђен приступ производним пољопривредним ресурсима женама у селу доприноси смањењу светске глади и сиромаштва, чиме жене на селу добијају кључни значај за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030. године.
Међунардони дан сеоских жена први пут је установљен 2008. од стране Генералне скупштине Уједињених нација у оквиру резолуције 62/136 од 18. децембра 2007. Ова резолуција препознаје "критичну улогу и допринос сеоских жена, укључујући и урођеничке културе за унапређење пољопривредног и руралног развоја, побољшање безбедности хране и смањење сиромаштва".
Жене на селу су и даље изложене тешком физичком раду, њихов допринос се готово и не вреднује, у врло малом проценту поседују имовину, а бригу о себи занемарују, стављајући породицу и радне обавезе на прво место.