Да ли ће Србија укинути доприносе за здравствено осигурање?

Чекаоница / Извор: Профимедиа/илустрација

Оптерећење нето зараде резултира и неконкурентношћу послодаваца који пријављују запослене и уплаћују све порезе и доприносе на пун износ уговорене зараде.

Додатно смањење стопа за обрачун плаћања доприноса и пореза на зараду за најмање 30 одсто, уз увођење прогресивног опорезивања плата, знатно би растеретило привреду, унапредило пословни амбијент и ослободило средства за ново запошљавање и инвестиције, сматрају у НАЛЕД-у.

То је једна од препорука у 12. издању НАЛЕД-ове Сиве књиге, која се односи на измену члана 44. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и члана 16. Закона о порезу на доходак грађана.

У НАЛЕДУ-у кажу да је неопходно даље смањење пореског опретећења рада како би се елиминисала сива економија.

ЏАБЕ СЕ ЖАЛИЛИ СУДУ! Запосленима који одлазе на паузу за пушење ипак МАЊЕ ПЛАТЕ

У Србији РАСТЕ БРОЈ ОГЛАСА ЗА ПОСАО: Ево која су НАЈТРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА

ИВАН ЈЕ ОТИШАО ИЗ ГРАДА У СЕЛО И ЗАПОЧЕО ПРАВИ БИЗНИС: Гаји козе, производи млеко, јогурт, сир...

У супротном, упозоравају, можемо очекивати да ће се наплата по овим основама континуирано смањивати, јер ће део привреде из легалних токова прелазити у сиву зону, док ће привредни субјекти који уредно измирују обавезе по основу исплате зарада, због неконкурентности, или смањивати обим пословања или гасити пословање.

НАЛЕД предлаже и смањење минималне основице за обрачун доприноса код запослених на непуно радно време.

Сматрају и да би требало размотрити укидање доприноса за обавезно здравствено осигурање и увођење Бевериџовог модела финансирања здравствене заштите, који подразумева финансирање из општих пореза. Тиме ће се, кажу, обезбедити здравствена заштита за све грађане без обзира на њихов радни статус.

Изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање у 2019. доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање смањени су са 26 одсто на 25,5 одсто и да је укинута обавеза плаћања доприноса за случај незапослености на терет послодаваца, у износу од 0,75 одсто.

Такође, наводе да је неопорезиви месечни износ зараде са 15.300 повећан на 16.300 динара у 2020. години.

Подсећају и да је оптерећење нето зараде смањено са 63 одсто (из 2018) на 61 одсто, колико износи сада, али и наводе да су, и поред растерећења зараде, овакве обавезе ипак за послодавце превелики терет. Ово резултира повећањем сиве економије и неконкурентношћу послодаваца који пријављују запослене и уплаћују све порезе и доприносе на пун износ уговорене зараде.

Такође је, наводе, присутан тренд да послодавци раднике, а нарочито менаџмент, исплаћују у мањем делу кроз зараду, а у већем делу кроз исплате из дивиденде, која је по Закону о порезу на доходак грађана опорезована по стопи од 15 одсто.

На Западу не теку МЕД И МЛЕКО: Млади у ЕУ све теже налазе СТАЛАН ПОСАО