Парадајз из Лесковца стиже до Француске: Били су ситни произвођачи, а на овај начин су ДОСЕГЛИ ВРХ

парадајз / Извор: Профимедиа

Задруга успешно функционише захваљујући сарадњи са око 40 коопераната из околних села

На десет хектара закупљене земље, шест задругара улаже свој рад, знање и механизацију, а истовремено и сопствену власничку пољопривредну производњу на својим имањима.

Ова задруга успешно функционише и захваљујући сарадњи са око 40 коопераната из околних села.

- Када смо основали задругу 2010. године, нас десеторица били смо вођени више идејом о томе, да би нас већ у следећој години сачекало непријатно изненађење са изузетно лошом годином у пољопривреди - почиње своју причу Ђорђе Мицић, директор Зелене звезде, земљорадничке задруге у Винарцу и један од њених оснивача.

РАДНО ВРЕМЕ НЕ ПОСТОЈИ: Овај посао можете наћи за НЕКОЛИКО САТИ, отказа НЕМА, а зараду САМИ ОДРЕЂУЈЕТЕ

Оживео бивши погон ФАП-а: Већ ради 500 радника, а најављена НОВА ЗАПОШЉАВАЊА

Није имао времена да спреми ручак, па нашао решење од ког данас зарађује 115 милиона евра!

Прве производне године, која је била лоша, од 12 оснивача шесторо је одмах одустало пред тим изазовом.

- Они који су нас напустили, мислили су да то није нека добра прича и да ту нема перспективе. Ми који смо веровали, те године узели смо у закуп 10 хектара државног земљишта и подигли кредит од 60.000 евра - објашњава Мицић.

Први засади заједничке производње били су под зеленом салатом, а потом су засадили парадајз.

- Гору годину за пољопривреду од те 2011. не памтим. Гајбица парадајза се продавала за 100 динара. То је била цена за 11 килограма с амбалажом. У том моменту само нас је гајба коштала 35 динара, што значи да смо килограм парадајза давали за шест динара, а његова произвођачка цена тада је била 24 динара и ми смо губили по сваком килограму 18 динара. Био је то за неке наше задругаре негативан изазов због кога су одустали - присећа се Мицић.

Ситуација се међутим поправила.

- Нас шесторо који смо остали у Зеленој звезди, нисмо одустали. Дали смо сву своју имовину, куће под хипотеку и узели кредит, који смо, како се испоставило, у редовном року отплатили за пет година. Да није било кредита, ко зна, можда би и ми одустали - каже Мицић.

Сразмерно профиту, сваке наредне године расла је и производња у задрузи.

поље- / Извор: Профимедиа/илустрација

- Прве године смо под засадима имали 70 ари, а онда наредне године још 25 ари и сваке следеће још толико, да бисмо данас достигли неки максимум у затвореној производњи поврћа од два хектара под пластеницима и осам хектара на отвореном пољу. Наравно, свако од нас задругара има и сопствену производњу на свом имању, с тим што то поврће пласирамо преко задруге као што то чинимо и са производњом наших коопераната којих има око 40 из околних села - објашњава директор Зелене звезде.

Задруга производи готово сво поврће: зелену салату, ротквице, млади лук, парадајз, краставац, црвену паприка, бабуре, шиље...

- Сада немамо никакав кредит, тај први и једини смо отплатили одавно и сада код банке имамо отворену кредитну линију, у случају да дођемо у ситуацију да купујемо земљиште које желимо да буде наше - објашњава Мицић.

На тржишту се појављују под именом "Зелена звезда Винарце, Лесковац". Много труда су, кажу, уложили у пробијање.

- Били смо ситни произвођачи робе коју су доласком на кућу, куповали продавци с комбијима. Сада смо достигли врх, да нам купци буду велики, највећи, они који могу у једном дану да вам купе и 20 тона парадајза. Наши купци су Делез, Гомекс, Идеа, а извозимо током јула и августа и за Француску. Купци су свуда исти и у иностранству и овде, сви велики маркети уводе нове стандарде и нико више неће да даје новац за робу лошег квалитета - оцењује Мицић.

Рибар је копао по смећу и пронашао једно од НАЈВЕЋИХ БЛАГА НА СВЕТУ, али ту тек почиње мистерија (ВИДЕО)

ШАНСА ЗА НОВИ ЖИВОТ! У српским затворима све популарније обуке за дефицитарна занимања