У СРБИЈИ РАСТЕ ПОТРАЖЊА ЗА РАДНОМ СНАГОМ: Ово је списак послова - два се поготово истичу
У Србији доставу раде Узбекистанци, грађевину Турци, ауто-путеве Кинези... Све ређе моземо да нађемо доброг ауто-механичара, водоинсталатера, тапетара, али и програмера који ће одржавати сајт фирме.
Србија је постала празна, а радна места остају непопуњена, што ће дугорочно створити огромне проблеме свим грађанима.
Премијерка Србије Ана Брнабић недавно је изјавила да је највећи недостатак привреде наше земље недостатак радне снаге, те да би једно од потенцијалних решења за овај проблем могао да буде реформа образовања како би се одговорило на захтеве тржишта рада.
КО ЋЕ МОЋИ ДА ИДЕ НА ПОСАО У НЕМАЧКУ? Србија мења услове за деташман
СЈАЈНА ЗАРАДА, А ПОСАО ЛАК: Због нових корона мера расте потражња за овим радницима, дневница и до 2.000 динара
Зарађују и по ПАР ХИЉАДА ЕВРА: Ову су НАЈПОЗНАТИЈЕ МАМЕ ИНФЛУЕНСЕРКЕ у Србији, а ево зашто их ПРАТЕ
Радника је све мање, док послове и радна места попуњавају људи из азијских земаља.
Не постоје прецизни подаци колико радника недостаје у ИТ сектору, али да би, према грубој процени, између 15.000 и 30.000 људи попунило српско трзисте.
Нама недостају занатлије и већ одређено време постоји увоз радника из иностранства како би се попунило тржиште. Највише се увозе курири и достављачи. Хронично нам недостају занатлије и грађевинци.
У Србији постоји и недостатак жеље код младих да се школују за занате, те да се усмеравању у том правцу. Маде генерације више су дигитално усмерене, па су им ово архаична занимања.
Поред овога, постоје и радници који су пасивни, јер не траже нова занимања, а на старим нису баш задовољни.
Још око 60.000 грађевинских радника би могло да се запосли, а њих нема. Недостају све врсте грађевинских радника - зидари, тесари, армирачи, грађевински инжењери.
Недостаје 6.000 камионџија
Према проценама, у Србији недостаје више од 6.000 камионџија, а један од разлога зашто их нема јесте то што се у Европи ово занимање плаћа четири пута више него у нашој земији.
Главни мотив за одлазак и јесте плата јер је код нас просечна плата у дистрибуцији између 400 и 500 евра, док је у иностранству и до 2.000 евра нето.
Занатски послови - мањак радне снаге
Зараде су овде веће од просечне, а крећу се углавном од 60.000 до 120.000 динара.
- Тренутно домаћим грађевинским фирмама недостаје око 60.000 радника, а ако посматрамо укупне потребе нашег друштва тај број би био дупло већи - изјавио је раније Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.
Фризери могу да зараде и до 1.500 евра, па и више, али пут до тога је дуг.
Поједини достављачи из Београда успевају да зараде и до 150.000 динара месечно, али за то треба да раде и по више од 10 сати дневно, што је прилично напороно. Но, просек је око 100.000 динара за Београд, док зараде у другим градовима падају и за половину.