Плата је 500 ЕВРА У СРБИЈИ, али нема ко да ради: Искуство није потребно, а посао је и више него прелеп!
Овај посао је јако тражен у Србији, али ретко ко се прихвата да га ради
Млади чине више од половине оних који желе да се баве узгајањем оваца и коза, показују подаци Удружења одгајивача оваца и коза "Ртањ".
Како кажу доста младих се вратило на село и започело бизнис тако што су узели субвенције и купили стадо од најмање 100 оваца. Има и оних који се "залете" и брзо одустану од овог посла када виде колико улагања је потребно.
НОВА РАДНА МЕСТА У ВРШЦУ: Отвара се фабрика за 150 радника, вредност инвестиције 15 милиона евра
ПРОФЕСИЈА КОЈА ЈЕ МЕЂУ НАЈТРАЖЕНИЈИМА У СРБИЈИ: Посао загарантован већ и током студирања
КОЛИКО ЗАРАЂУЈУ РУСКИ АСТРОНАУТИ? Плата им се повећала, а ово је коначна цифра
Највећи проблем је, заправо, пронаћи чобанина, јер готово да нико не жели да се бави овим послом, који се у просеку плаћа 500 евра, кажу упућени.
Бане Стојановић, председник Управног одбора Удружења одгајивача оваца "Ртањ" каже да је у последњих годину дана, велики број младих одлучило да се бави овим послом.
- Доста је младих је ушло у причу са узгојем оваца са озбиљним инвестицијама. У нашем Удружењу одгајивача, од укупно 270 чланова, бар 60 одсто оних који су се учланили имају од 25 до 35 година. Упорни су и успевају да постигну нешто, иако нису много знали о послу. Изградили су објекте, узели субвенцију од државе и сада покушавају да направе од тога исплатив посао, што у овом тренутку није лако - каже Бане Стојановић.
Да би се узгајање оваца исплатило, потребно је имати најмање 100 оваца, каже саговорник.
- Све мање од 100 оваца нема смисла и служи углавном да се брзо распрода. Од 100 оваца, може да се заради једна просечна српска плата, али то није довољно за целу породицу. Пре три, четири године могло је да се заради много више, тада је цена била најбоља, али сада је ситуација мало стала - каже Стојановић.
Према подацима Удружења одгајивача оваца Србије, зараду од овог посла је тешко израчунати јер на то утичу и цена горива и репроматеријала.
- Они који имају мању производњу, на пример 30 оваца, не могу да се похвале никаквом зарадом, али ко ради мало озбиљније и има 100 и више оваца, може да говори о неком приходу. Са тим бројем може да се одржава домаћинство и отприлике у годину дана заради се око 13,14 хиљада евра - рекли су из Удружења одгајивача оваца Србије.
Многи мисле да, ако купе 100 оваца и добију субвенције од државе, одмах имају добру зараду. Ипак, није све баш тако.
- Многи брзо почну да раде овај посао, али брзо и заврше. Потребно је спремити храну за када овце нису на паши, изводити их, улагати. Често је случај да гаје овце само за продају меса јер тако имају мање посла. Када се овце музу, онда се прави сир и млечни производи, то је више посла. Велики број њих брзо побегне када схвати колико посла има и траже овце само за продавање меса. Наравно, има и оних који су упорни - каже Бане Стојановић.
Готово сви одгајивачи имају проблем са недостатком чобанина, којих готово да нема, објашњава саговорник.
- Просечна плата за једног чобанина је око 400 или 500 евра, уз плаћен стан и храну. Ипак, ретки су они који хоће да се прихвате тог посла, сматрају га недостојанственим. То мора да се промени - каже Стојановић.
Други проблем јесте што сиреви и млечни производи са овчијим млеком нису заживели на српском тржишту и још немају праву цену када их прекупци продају по центрима већих градова.
- Цене су пале и откуп је мањи од почетка короне. Многи млади који су били оптимисти због тога су одустали од овог посла и променили мишљење. Ни месо такође тренутно нема добру цену, али се одгајивачи надају да ће се таква ситуација променити - каже Стојановић.
Како подсећа крајеви који су познати по овчарству су углавном у јужној и источној Србији.
- То су Кладово, Неготин, Сврљиг, док се на Ртњу 15. маја одржавају Дани овчара у насељу Ждраљица, где ће се одржати изложба оваца, производа од овчијег и јагњећег меса и сира, дегустација печења и радионице - каже Стојановић.