УНОСАН ПОСАО: Зарада од зимнице ВИШЕСТРУКО већа него од продаје СВЕЖЕГ воћа и поврћа

Да производња сокова, зимнице, џемова може да постане више него исплатива, доказали су пољопривредници који су, схвативиши да не могу да продају свеже поврће и воће, решили да их прераде - и то им се вишеструко вратило.

Момчило Шарчевић из Матијевца код Шапца засадио је аронију на хектар земље у Посавотамнави. Ниска откупна цена, слаба потражња и велико издвајање за бераче, довели су до рачунице која је показивала минус. Имао је два избора - или да аронију препусти корову или је претвори у сок. Тако је свих пет тона прошлогодишњег рода завршило у флашама.

- Прошле године прерадио сам свих пет тона ароније. Добио сам 5.800 боца од по 0,75 литара. Да би се произвела једна боца потребно је око 1,2 или 1,3 килограма ароније. Једна боца кошта 500 динара, док се килограм прозвода на тржишту продаје по 200 динара, али нема организованог откупа, а продавати по килограм два, никоме се не исплати. Купце проналазим преко интернета, шаљем брзом поштом или долазе. И ја сам у почетку био скептичан, али сада све што исцедим, успем и да продам - прича Момчило.

Иако је почетно улагање захтевало неколико хиљада евра, било је занемарљиво у односу на планирану зараду. На крају се испоставио да је производња у односу на пласман на тржиште лакши део посла. Тада је Момчило у помоћној просторији урадио свој погон.

За један хектар под аронијом и погон за прераду уложио је 10.000 евра, а 2.800 садница ароније платио је 5.600 евра. Радна снага коштала га је 1.400 евра. У другој фази уложио је још 1.500 евра у систем за наводњавање. Пастеризатор је платио 1.000 евра и машину за млевење и цеђење још 500 евра.

- Прво сам урадио сертификацију којом гарантујем да је реч о 100 одсто природном хладно цеђеном матичном соку без икакавих додатака, конзерванаса и шећера - објашњава Момчило.

За разлику од Момчила, ког је тржиште натерало да прерађује производ, жене Коцељеве годинама све што произведу у пластеницима, пакују у тегле и продају. На Фестивалу зимнице изложи се и прода више од 80.000 тегли слатког и сланог програма. Од ајвара и паприка, до џема и слатког од кајсије и шипка. Али, ту тек почиње њихов бизнис јер после јесењег фестивала, поруџбине и купци долазе на кућну адресу.

Када је угашен локални радио, где је радила као водитељ, Славица Митровић из Коцељеве започела је производњу зимнице. До тада се тај посао подразумевао само за њене укућане, али је те 2008. постао породични бизнис. Производњу поврћа и воћа започели су на 30 ари, да би данас, са пола хектара убирали паприке, парадајз, краставце, рибизле, аронију, јагоде.

Све што произведу заврши у теглама и флашама. Данас из њихове гараже изађе око 2.000 тегли, са око 50 различитих производа - од традиционалног српског ајвара и куваног прадајза, до likera од ароније, дивље руже и шумских јагода.

- Код нас је производња од семенке до теглице. Велики део производње нам се своди на паприке и то је негде око три тоне различитих сорти. Две тоне прерадимо у ајвар од чега добијемо 600 тегли. Килограм ајвара продајемо од 500 до 600 динара - објашњава Славица.

Предност прераде је у томе што је мањи ризик приликом продаје, јер поврће ако се не прода истог дана, пропада и губи на вредности. Прерада захтева време, а посебно ако се ради од сопственог воћа и поврћа.

А где је зарада? Ако килограм паприке у сезони кошта 100 динара, и ако је за килограм ајвара потребно 3 килограма парика, набавка робе кошта 300 динара плус још 70 за уље, зачине и теглу. У том случају зарада је око 230 динара по тегли. Приход је већи код сопствене производње воћа и поврћа, али је потребно више рада.

- У Министарству пољопривреде истичу да се газдинства могу бавити производњом и прометом прерађеног воћа и поврћа, као и продајом, само ако су регистровани у АПР.

- Морају испуњавати услове прописане Законом о безбедности хране, Законом о надзору над прехрамбеним производима и другим прописима

- Произвођачи воћа који имају преко 2 ха под јагодичастим воћем или преко 5 ха под осталим воћем, као и произвођачи који имају преко 0,50 ха под пластеничком производњом поврћа или преко 3 ха под производњом поврћа на отвореном, могу да аплицирају само за средства из ИПАРД-а.

- Остали који имају мање површине од наведених, могу да аплицирају за средства из националних мера

- Највиши укупан износ подстицаја по подносиоцу захтева је 3.500.000 динара, а могу конкурисати за набавку опреме