Због чега Срби не остављају фирме својој деци: Истраживања показала НЕВЕРОВАТНЕ ПОДАТКЕ
Истраживања показују да се око 70 одсто породичних фирми у Србији налази "у рукама" првог власника
Оснивачу компаније из Холандије, у 55. години живота, стиже писмо од државе у коме се захваљује што је запослио људе, плаћао порез, био друштвено одговоран... У наставку га питају и да ли је дефинисао ко ће његовом компанијом руководити у будућности. Последња реченица је и "уколико немате план, ми ћемо вам помоћи да извршите трансфер на наредну генерацију".
Питање ко ће наследити послове врло је важна стратегија у сваком породичном бизнису, али и често тешка за многе власнике компанија.
Дилема је већа имајући у виду да многи родитељи децу не узимају за способне да наставе породични бизнис, као и да с друге стране, многа деца то не желе. С тим у вези, и статистика је врло немилосрдна када су у питању трансфери с генерације на генерацију.
ФАНТАСТИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ОВЕ ГОДИНЕ: Српски туризам ЦВЕТА, све већи број страних гостију, а ОВО СУ И ОМИЉЕНЕ АКТИВНОСТИ
Ако имате фирму или радњу ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ОВАЈ ЗАКОН: Казна може бити и до 100.000 динара!
ОВО СЕ НЕ ВИЂА СВАКИ ДАН! Шеф смањио своју зараду, како би ПОВЕЋАО ПЛАТУ РАДНИЦИМА!
Истраживања показују да се око 70 одсто породичних фирми у Србији налази "у рукама" првог власника, да је друга генерација наследила трећину српских фирми и да је трећа генерација на челу само 2,4 одсто оваквих предузећа. Такође, чак 92 одсто власника у нашој земљи је и основало предузеће. Дакле, они су "први власници". Ипак, њих 76,6 одсто очекује да ће предузеће наставити са пословањем у власништву породице након што се повуку, а 77,5 одсто верује да би компанијом могао да руководи неко из породице.
С друге стране, за разлику од Србије, у европским породичним компанијама прва генерација управља само у трећини компанија, друга или трећа генерација власника води скоро половину компанија, а 18 одсто има на челу четврту генерацију власника.
Да ли, дакле, родитељи треба да се склоне на време и увуку децу у бизнис пре тридесетих и колико власници компанија греше јер не пуштају децу у компању, често је актуелна дилема.
Психотерапеут, професор др. Невена Чаловска Херцог објашњава да увлачење деце и наследника у бизнис против њихове воље може бити само контрапродуктивно, али исто тако и не дати деци да наставе посао уколико су за то и способни.
- Ако деца себе не виде у бизнису родитеља, тешко је очекивати резултате. У том случају за посао је боље увући менаџере са стране. Истовремено то што је породични бизнис у питању никако не значи да га нужно морају наставити најближи сродници. Сасвим је друго уколико то деца желе - оценила је Чаловска.
Борис Вукић, из једне консултантске куће, више пута је истицао предности и мане различитих потеза родитеља, али и указивао на реалност у Србији.
Нова инвестиција у Зрењанину: Кинеска компанија отвара око 100 нових радних места
Данци направили штедну касицу у облику ТИТОВЕ БИСТЕ: Ово су детаљи из Музеја историје Југославије
ФОЛКСВАГЕН У ТУРСКОЈ: Први аутомобили 2022. године, посао за 4.000 људи
- Виђао сам примере где родитељи не пуштају децу да сама воде фирме иако деца имају и по 50 година. Било је и примера да власник на састанку са консултантима тврди како син "још није зрео" за преузимање управљања предузећем, а син је, иначе, управо тих дана добио унука. У таквим случајевима, важно је да родитељу нађу друго занимање за себе, да се не враћају у форму и тако нарушавају и систем и позицију свог детета - својевремено је објаснио Борис Вукић из консултантске куће, упозоравајући и на другачије моменте.
- Оно у чему родитељи често греше је што децу приморавају да преузму њихове послове. Прва порука оснивачу фирме је да та деца имају право на свој живот. Они морају да праве своје изборе у животу, па тако и у послу - објаснио је Вукић .
Оно у чему се слажу многи стучњаци јесте да деци осим школовања, током одрастања треба развити радне навике, као и да науче минимум два страна језика. Такође, никако их не треба бацати у ватру, јер онда изгоре, него их постепено уводити у посао.
БОНУС ВИДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАО ГАСТАРБАЈТЕР? Тог октобра 1968... (ВИДЕО)