АУСТРИЈСКИ МАГАЗИН ОЗНАЧИО НАШУ ЗЕМЉУ КАО ВИНОГРАДАРСКУ ЗЕМЉУ У УСПОНУ "У српским подрумима вина има шта да се открије"
Први међународни сајам вина "Винска визија Отвореног Балкана" одржаће се на Београдском Сајму од 1. до 4. септембра 2022. године.
Чувени аустријски магазин посвећен вину, храни и путовањима "Фалштаф", означио је Србију као виноградарску земљу у успону чија винска култура сеже далеко у прошлост, оценивши да Србија данас у свим виноградарским регионима има модерно опремљене винарије које производе широк спектар квалитетних вина.
ФРАНЦУЗИ НА УДАРУ ИНФЛАЦИЈЕ: Нове мере уштеде - окрећу се јефтинијој роби
МИНИСТАРКА МАТИЋ О ПРЕДСТОЈЕЋОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ: Сајам вина прилика за промоцију туризма земаља Отворени Балкана
АБАЗОВИЋ ДОЛАЗИ У БЕОГРАД: Премијер Црне Горе ће учествовати на сајму вина "Винска визија Отворени Балкан"
Главни и одговорни уредник часописа Петер Мосер у ауторском тексту поводом предстојећег међународног сајма вина "Винска визија Отвореног Балкана" у Београду, каже да Србија има прилику да најбоље из својих винских подрума представи "на позорници која пуно обећава", наводи се у саопштењу Привредне коморе Србије.
- Србија данас у свим виноградарским регионима има модерно опремљене винарије које производе широк спектар квалитетних вина, а поред аутохтоних сорти грожђа, све више се води рачуна о потражњи врхунских светских сорти грожђа. На новим сајмовима вина, попут сајма вина Отворени Балкан, гости и љубитељи вина из земље и иностранства сада могу да стекну добар увид у ниво развоја српског вина и добију информације из прве руке од виноградара - наводи Мосер и закључује "Једно је јасно: у подрумима Србије има шта да се открије".
Он је казао да винска култура Србије има дубоке корене у историји, и да су поред утицаја Трачана и Грка, Римљани користили овдашњу добру климу и земљиште за виноградарство.
У тексту подсећа на то да је после дужег периода када је производња вина ван централног Римског царства била забрањена, она почела у трећем веку нове ере на садашњој територији Србије, најпре у региону Фрушке горе у данашњој Војводини, која се тада звала Сирмијум.
Мосер је указао на значајне историјске тренутке за развој виноградарства на тлу Србије, од римског цара Пробуса, рођеног на простору данашње Сремске Митровице, затим Константина Великог, преко значаја манастирских имања српске православне цркве која су имала своју производњу вина, посебно око манастира Манасије, Раванице, Грачанице, затим отпора Срба турској забрани да обрађују винограде, па све до велике индустријске производње вина у некадашњој Југославији.
ОВО СУ ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА СРПСКА ВИНА КОЈА МОРАТЕ ЗНАТИ: Упечатљиви домаћи брендови (ФОТО)
- У последње три деценије, древна винска култура Србије поново је у успону. Земља има веома различите територије и климатске зоне, што значи да се од великог броја сорти и стилова могу направити вина невероватног квалитета - оцењује Мосер наводећи елегантна сува бела вина од ризлинга на Фрушкој гори, до шардонеа, мирисне тамјанике, смедеревке, крстача, прокупца.
Данас је под виновом лозом у Србији 20.113 хектара, подељених у 77 виноградарских региона и подзона.
У 2021. години било је 430 регистрованих произвођача вина.