БЕОГРАД БЛИЖИ МЕТРОУ? Усвојен сет закона кључан за спровођење капиталних инвестиција
Предвиђене су укупне инвестиције од око 330 милијарди динара за 2021. годину.
Сет закона које су посланици данас усвојили у Скупштини Србије су од значаја за развој инфраструктуре, економски развој Србије и реализацију програма "Србија 2025" поручују из Министарства финансија.
ШТА МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ АКО ИДЕТЕ НА ПЛАНИНУ: Уведена су нова правила, за скијаше постоји чак и посебан списак
НОВИ СИСТЕМ ПЛАТА ОД 2022. ГОДИНЕ: Како ће се исплаћивати и зашто се помера рок за увођење платних разреда?
ХРВАТИ СЕ БОРЕ СА НЕЗАПОСЛЕНОШЋУ: Анкета показала поражавајуће податке
- Пројекти предвиђени овим законима су од капиталног значаја за Србију, допринеће одрживом унапређењу српске привреде и олакшати трансфер технологије, као и стручног развоја квалификоване и неквалификоване радне снаге - кажу из министарства.
Међу усвојеним прописима, истакнуто је да је први и и можда најважнији од свих Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Србији.
- Потписивањем овог Споразума и његовим усвајањем у Скупштини на корак смо ближе циљу да грађани Београда и Србије добију свој први метро, као и томе да радови на овом пројекту крену до краја наредне године - каже из министарства.
Додао је да ће метро престоници донети цивилизацијски напредак и бољи квалитет промета саобраћаја и превоза грађана.
Како је саопштило Министарство финансија овим сетом закона они заокружују значајну законодавну активност у овој години, а у законској процедури ове године нашло чак 40 прописа у надлежности Министарства финансија.
Из Министарва кажу да је најважнија вест за привреду да су се измене углавном односиле на поједностављивање, конкретизацију и боље дефинисање законских процедура и примену прописа, а све у циљу олакшаног пословања.
Међу усвојеним прописима је и Закон о задуживању Србије код UniCredit Банк Србија А.Д. Београд за потребе финансирања Пројекта Рума-Шабац-Лозница.
- Изградња ауто-пута Рума-Шабац и брзе саобраћајнице Шабац-Лозница један је од приоритетних пројеката Србије у друмском транспорту, с обзиром на то да је реч о пројекту који је важан за развој и повезивање око 600.000 људи у Мачванском и Сремском округу, али и Подриње и западну Србију са Војводином, као и тај део Србије са регионом, посебно Босном и Херцеговином - наводе.
Према њиховим речима, комерцијалним уговором предвиђена је уговорена вредност овог пројекта до 467,5 милиона евра као и завршетак пројектно-техничке документације и извођење радова, који обухватају изградњу три деонице: Рума-Шабац, изградњу моста преко реке Саве у Шапцу и изградњу брзе саобраћанице од Шапца до Лознице.
Као трећи закон из области надлежности Министарства финансија је Закон о потврђивању Уговора између Владе Србије и Владе Хонг Конга Специјалног административног региона Народне Републике Кине о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину и спречавању пореске евазије и избегавања.
Тим прописом се отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица - резидената две стране.
- Уговор представља правни оквир и предуслов за улагања њихових инвеститора у привреду Србије, односно стварање услова за њихово учешће у процесу приватизације, али и за коришћење одговарајућих финансијских инструмената за подстицање виших облика билатералне економске сарадње - наводе из Министарства.
Поновили да су јавне инвестиције планиране у 2021. на веома високом нивоу.
- Већи део буџетских планова односи се на капиталне издатке, чијом реализацијом радимо на спровођењу програма "Србија 2025", који нам је председник Србије Александар Вучић одредио као апсолутни приоритет - кажу.
Додали су да је фокус на капиталним улагањима, што је значајна промена политике у односу на раније када се већи део улагао у текућу потрошњу.
Речено је да су буџетом за 2021. предвиђене укупне инвестиције од око 330 милијарди динара, што је око 5,5 одсто БДП-а.
- То је највећи ниво издвајања за капиталне инвестиције до сада, што је похвалио и Фискални савет - подсећају.
Додали су да се јавни дуг на нивоу опште државе смањује и да ће до краја 2021. године бити на нивоу испод 58,7 одсто БДП-а, као и да су циљеви фискалне политике свакако усмерени на одржање фискалне стабилности и смањење учешћа јавног дуга у БДП, те да не очекују већи раст јавног дуга ни у следећој години.