БиХ НИЈЕ ВИШЕ У РЕЦЕСИЈИ, САД ЈЕ У ДЕПРЕСИЈИ: Привреда у дубоком паду, долазе тешки дани
У БиХ пад друштвеног производа од пет одсто
Босна и Херцеговина годину завршава са падом друштвеног производа од око пет одсто, а због великог пада привреде БиХ више није ни у рецесији.
СТРАХОТЕ ЗЕМЉОТРЕСА У БРОЈЕВИМА: Страдало 9.000 објеката, у шест средњих школа ђаци више неће ићи...
БРОЈ НОВОЗАРАЖЕНИХ У ПАДУ: У БиХ пријављена 354 нова случаја коронавируса
НЕМА КРАЈА ТРАГЕДИЈАМА: Дошао да помогне људима након земљотреса у Петрињу, па погинуо
Снажан пад економске активности обележио је економију у БиХ у протеклој години а то ће се и у овој осетити у свим секторима друштва и економије, оцењује Дојче веле. Оптимистичне прогнозе показују да значајнијег раста економије неће бити до 2022, а до тада ће последице економског пада, које су према прогнозама у протеклој години од четири до пет одсто, имати снажан ефекат и у години пред нама.
Према дефиницији, рецесијом се сматра пад привреде током два узастопна квартала, а депресијом, уколико овај пад траје дуже од тог периода, наводи Дојче веле. С обзиром да БиХ бележи пад већ трећи квартал, економисти тврде да ће ово бити још гора година, а статистички подаци о ранијем расту су се "шминкали" за потребе политике.
- Ми смо на европском дну. Колико год шминкали податке, најмање трошимо, најсиромашнији смо. Не треба нико да прича ништа, стање показује реалну ситуацију - изјавила је економиста Светлана Ценић. Према њеним речима, најважније је видети ко ће да пише ћирилицом, а ко латиницом, а о томе како неко предузеће ради, то је друга прича.
- Приказивање нас да смо најбољи у региону је бесмислено - истакла је она подсећајуци да власти, осим мање подршке у доба короне, нису урадиле ништа како би одговорили изазовима са којима се сусрећу све светске економије, наводи Дојче веле.
Економисти тврде да се прича о малом паду БДП-а у БиХ не може приписати реалној слици, с обзиром да економија која је већ била на коленима, тешко да може много да падне.
Оно што је преостало, одржаваће се даљим задуживањем, а конкретног раста неће бити још најмање годину дана.
Прогнозе нису добре ни за ову годину, јер се пад очекује и до краја године, од сектора транспорта, инсдустријске производње, пада промета у малопродаји.
Приходи од индиректних пореза су за 9,3 одсто мањи у односу на прошлу годину а разлог је мањи увоз.
Дошло је и до пада наплате ПДВ-а у унутрашњем промету, као и укупног смањења потрошње.
- То су основни разлози. Чињеница је да су за 9,3 одсто мањи приходи. Упоређујући те податке са земљама у окружењу, можемо рећи да су приходи били добри - каже Ратко Ковацевиц из Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Извоз производа из БиХ у првих 10 месеци је износио 8,85 милијарди марака и то је пад од 11,4 одсто. Увоз је 14,2 милијарде, што представља пад од 14,8 , подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ.Спољнотрговински дефицит је 5,3 одсто, наводи Дојче веле.
Потпредседник коморе Немања Васић каже да би могло доћи до опоравка, али не тако брзо. Економије које буду имале довољно снаге, опоравиће се, али БиХ није у том рангу, каже економиста Зоран Павловић. Он наводи да су слабости привреде у БиХ плод политике која мора да се мења.
БиХ је, имајући у виду да се ради о једној од најсиромашнијих земаља, доспела у ситуацију да због политика које су вођене, дође у веома тешку ситуацију. БиХ по најоптимистичнијим прогнозама, може очекивати ниво привреде из 2019. године тек за две године. Да би се то остварило, потребна је подршка најпогођенијим секторима економије у БиХ, посебно приватном, оцењује Дојче веле.