ДАНАС У СКУПШТИНИ ПРЕДЛОГ БУЏЕТА ЗА 2021. ГОДИНУ: Које групе грађана могу да очекују повећање плата?
Народни посланици Скупштине Србије започеће данас расправу о Предлогу буџета за 2021. годину и сету пратећих закона.
Предлог буџет за 2021. годину предвиђа укупне приходе од 1.336 милијарди, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020, као и укупне расходе и издатке од 1.514 милијарди динара, што је смањење од скоро 15 одсто у односу на ребаланс буџета.
Из Министарства финансија рекли су раније да је буџет за 2021. усмерен на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције.
КОРОНА ДЕВАСТИРАЛА СЛОВЕНАЧКУ ЕКОНОМИЈУ: Други талас епидемије досад коштао 520 милиона евра
НЕМЦИ "ОДУВАЛИ" АМЕРИКАНЦЕ: Само ви причајте, ми настављамо изградњу "Северног тока 2"
ШТА МОЖЕМО ДА ОЧЕКУЈЕМО У 2021? Стручњаци откривају, пред нама су четири сценарија, а само један је добар
Додали су да би тако конструисан буџет следеће године требало да омогући привредни раст од шест одсто.
Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.
Када је реч о првом стубу, подизању животног стандарда, Мали је рекао да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.
Истакли су да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.
Кажу и да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.
Подсетили су да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.
Од тог циља, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштедјени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.
Тим повећањем, објашњавају из министарства, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.
Друга битна ставка буџета за наредну годину, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.
Наводе и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.
- Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције - рекли су.
На списку тих инвестиција налазе се изградња Моравског коридора, аутопут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Ниш-Плочник, аутопут Рума-Шабац-Лозница...
Они кажу да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.
У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада.
Наводи се и да предлог буџета предвиђа још већа улагања у пољопривреду, културу и здравство због изградње инфраструктуре и набавке опреме.
Подсетили су да после више деценија у 2021. креће пројекат изградње метроа у Београду.
Затим, изградња домова здравља у Лозници, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању.
Такође, завршетак КЦ Србије у Београду, градња КЦ Војводине и КЦ Крагујевац.
Министарство очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.