Дефицит буџета последица борбе са пандемијом: Србија ипак прва у Европи по економским резултатима
На седници скупштинског одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава речено је да иако је дефицит на први поглед велики, он је мањи него у многим развијеним земљама.
- Изградња и опремање ковид болница, општа обнова болница и домова здравља као и помоћ здравственим радницима главни су разлози што овогодишни дефицит у буџету износи 8,75 одсто уместо 0,5 одсто колико је било планирано - саопштено је данас из Министарства финансија.
СЛЕДИ НАМ ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНЕ ПУТАРИНА? Најављено поскупљење, чека се коначна одлука о износу!
Усвојен ребаланс за 2020. годину у начелу: Предвиђене субвенције за подршку туристичким агенцијама
Златар и Увац многима заменили море: Следе НОВА УЛАГАЊА у туристичку инфраструктуру овог краја
На седници скупштинског одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава речено је да иако је дефицит на први поглед велики, он је мањи него у многим развијеним земљама. Поменут је дефицит у Великој Британији од 16,5 одсто, те у Француској, Шпанији и Италији, где је већи од 10 одсто.
- Код других је и раст јавног дуга у односу на БДП огроман и креће се и до 157 одсто у Италији, Америка је прешла 100, док код нас не прелази 60 одсто. Пројекција за 2021. годину јесте да имамо дефицит од три одсто и да он буде испод 60 одсто учешћа у јавном дугу-речено је у Министарству.
Оцењено је да је улагање ове године било исправно јер се улагало у јавне инвестиције, путеве, болнице и слично и најављено је да ће у буџету за 2021. годину бити већих јавних инвестиција.
Држава се добро борила са пандемијом и већ у априлу је усвојен први ребаланс буџета. Како директно тако и индиректно је уложено око 5,8 милијарди евра или несто више од 12 одсто домаћег бруто производа за помоћ привреди.
То је обезбедило да немамо црне сценарије у земљи којих је било у неким земљама.
Помоћ се састојала од уплата минималних зарада за више од милион радника, одлагању уплата пореза и доприноса, мораторијуму на отплату кредита. Затим помоћи кроз Фонд за развој која је још у току, кроз гарантну шему где је од предвиђених две милијарде евра утрошено 1,4 милијарде.
Наведена је пројекција да ће раст БДП износити минус 1 одсто што је, како се наводи у саопштењу, најбољи резултат у Европи.
Ребалансом овогодишњег буџета предвиђено је 1.291 милијарди динара прихода и 1.774 миљарди расхода, те ће дефицит износити 483 милиона динара или 8,75 одсто.
У Министарству финансија се каже и да је у ситуацији пандемије мало земаља радило на побољшању стандарда грађана, а да је код нас у тој области урађено доста. У том смислу наведено је повећање плата здравственим радницима од пролетос, једнократна помоћ по 10.000 динара колико ће добити до краја године, затим једнократна помоћ пензионерима и свим грађанима.
Речено је и да ће од 1. јануара следеће године пензије бити веће за 5,9 одсто а пошто се инфлација креће између 1,5 одсто и два одсто, реално повећање пензија биће око 4 одсто.
- Циљ нам је да плате из године у годину расту и то и постижемо. И у јануару наредне године ће бити повећања плата у јавном сектору, а тек ћемо да видимо за колико - речено је у Министарству.
Садашњи ребаланс је прелазни корак ка буџету за следећу годину када ће такође бити великих изазова јер је корона и даље ту и утицаће и на нашу и на глобалну економију.
Најављено је да ће се и следеће године наставити са улагањима у капиталне инвестиције и истакнуто је да ниједан страни инвеститор који је намеравао да дође овде није одустао.
Из Министарства кажу да је ове године више од 65 одсто директних страних инвестиција на Западни Балкан дошло у Србију, што за првих девет месеци износи 1,9 милијарду евра.
Наведено је да је у ребаласу који је пред посланицима за опремање две ковид болнице намењено 2,8 милијарди динара, а за изградњу болница у Београду и Крушевцу 6,1 милијарди динара при чему ће болница у Београду имати 1.000 нових кревета а она у Крушевцу 500.