ДРЖАВА ПОМАЖЕ МЛАДИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА: Ево у шта је НАЈБОЉЕ УЛОЖИТИ и шта ће вам донети НАЈВЕЋУ ЗАРАДУ

Максимални износ позајмице биће између 50.000 до 60.000 евра, учешће неће бити обавезно, а гаранција ће бити хипотека на купљену парцелу. Прецизни услови биће дефинисани наредних дана, а врло брзо након тога у ресорном министарству очекују и прве одобрене кредите.

- Приоритет ће имати млади пољопривредници, а ако буде вишка новца, моћи ће да конкуришу и остали - рекао је ресорни министар Бранислав Недимовић. На овај начин, како додаје, пољопривредници ће моћи да купе земљиште само у приватној својини. После измена закона о земљишту, исти аранжман могао би да буде понуђен и за куповину државних органица.

На основу досадашњих искустава пољопривредника, као и стања на тржишту, може се закључити које културе је најисплативије гајити и када треба очекивати прву зараду.

Јагоде

Садња јагода доноси зараду већ прве године, а почетна улагања се брзо враћају са троструко већим приходима.

За почетнике је увек савет да не иду на веће парцеле, јер је један хектар у првој години већ озбиљан залогај.

Да би опремили један јагодњак од пола хектара од наводњавања кап по кап, преко пластеника и млач фолија, до садница и ђубрива, за пола ара вам треба око 6.000 евра. Но већ прве године можете да имате пун род, неких 12-15 тона, и ако вам откупна цена није испод један евро, зарадићете од 10.000 до 13.000 евра. Већ друге године улагања у један јагодњак од пола хектара падају на око 2.000 евра.

Лешник

Последњих година лешник је доживео експанзију на нашем тржишту, све је више засада, а према мишљењу стручњака, то је и даље најисплативије воће на нашим просторима.

- Када засадите хектар лешника, да бисте дочекали пун род потребно је од пет до десет година. Иако делује много времена, то се вишеструко исплати, јер килограм лешника на тржишту не кошта испод хиљаду динара - објашњава Милован Величковић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и додаје да је лешник нарочито захвалан за одржавање, пошто није неопходно много новца, заштита је мања, па је и потрошња мала.

Са хектара лешника можете добити око тону до тону и по лешника, а откупна цена је од 500 до 800 динара, па се труд и више него исплати.

Орах

Годишње се у Србији произведе двадесетак хиљада тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када бисмо имали више засада, с обзиром на то да наша земља има повољне агроеколошке услове за производњу тог воћа.

Калемљене сорте први род доносе тек у трећој години и то је углавном један плод. За десет килограма по стаблу потребно је чекати десет година.

Инвестиција почиње да се исплаћује након десете године од садње, а у 15. години може се очекивати двадесетак килограма ораха, што, према речима стручњака, значи годишњу зараду од 20.000 евра по хектару засада.

Краставци корнишони

Почетно улагање на 10 ари је 750 евра и оно подразумева садни материјал, пестициде, жице за везивање, наводњавање, коље.

Процена је да на 10 ари принос буде шест и по тона, могуће и седам–осам тона, а зарада је између 2.000 до 2.400 евра.

За оне који би ово радили као породични посао нису препоручљиве велике површине јер изискују раднике, самим тим и веће трошкове. Ако се производња сведе на мање засаде које могу да оберу чланови домаћинства, ту зарада може бити више него задовољавајућа

Вишња

Без обзира на почетна улагања, вишња је и даље исплатива воћка, јер је нема много у Србији, а род је око 15 тона по хектару.

Почетна улагања за хектар вишње су од 10 до 15.000 евра, ако се воћар одлучи за савремену технологију узгајања, што је у данашње време приоритет - наводи Величковић и додаје да је нарочито захвална јер се ради о једнократној берби, за разлику од малине. Цена јој расте током бербе, па се свакако врло исплати и има широку намену.

Дуња

Слично као и вишња, почетна улагања за хектар су од 10 до 15.000 евра, што је много мање него за јабуку која захтева и 50.000 евра почетних улагања, а много мање се исплати.

"Да би дуња, као и вишња доживеле пун род потребно је око пет година, а највећа исплативост са дуњом долази од производње квалитетне ракије - истиче Величковић који додаје да када се каже квалитетна ракија мисли се на на ону која се може продавати по минималној цени од 1.000 динара, никако мање.

Трешња

Трешња захтева нешто већа почетна улагања, око 60.000 евра за хектар, ако је реч о савременом засаду.

"Међутим, цена трешње је увек висока, не иде испод 100 динара, а први приход можете добити већ након пет година - наводи Величковић и додаје да улагања највише одлазе на заштиту, противградне мреже, које су неопходне, јер је реч о крхком роду.

Боровница

Боровница има стабилну цену, са нормалним просечним приносом месечно по хектару може да се заради око 5.000 евра, али узгој ове воћке није једноставан.

Боровница је доживела бум, јер јој је већ две године цена око 720 динара за килограм, међутим, почетна улагања нису мала и крећу се од 30 до 50.000 евра по хектару, а највећи део одлази на противградну мрежу која је неопходна и кошта око 17.000 евра.

У овом граду се на посао ЂУБРЕТАРА чека пуних СЕДАМ ГОДИНА, а ево и због чега (ВИДЕО)