ДВА ГРАДА У СРБИЈИ ПРЕТЕКЛА БЕОГРАД ПА РАСТУ ЦЕНЕ КВАДРАТА! Ево шта тачно показује нови извештај
Тренд раста цена на тржишту некретнина се наставио и ове године, и у јануару се, насупрот популарном мишљењу да је тржиште у престоници неприкосновено, појавило неколико локација које су по стопи раста цена престигле Београд.
Према новим подацима, од почетка године највеће поскупљење квадрата у Србији је забележено у Новом Саду. Тачније, у насељу Подбара цене квадрата су у јануару порасле за 8,01 одсто, те се тамо квадрат у просеку продавао за 1.847 евра (што је и најскупљи квадрат тренутно у Новом Саду). На другом месту се нашао Булевар Немањића у Нишу, где је просечна цена порасла за 7,14 одсто и износи округло 1.500 евра.
МЕСЕЧНА ЗАРАДА И ДО 100 ХИЉАДА ДИНАРА: Потражња за њима је ОГРОМНА, а радника је све мање
20.000 ЕВРА ОД ДРЖАВЕ ДОБИЈАЈУ И САМОХРАНЕ МАЈКЕ: Објављени детаљи помоћи, постоји само ЈЕДНО ОГРАНИЧЕЊЕ
ЗБОГ ОВИХ УРЕЂАЈА ВАМ ЈЕ РАЧУН ЗА СТРУЈУ ТАКО ВЕЛИКИ! Ево на који начин можете да уштедите
Како експанзија тржишта некретнина траје већ скоро две године, и цене квадрата су достгиле нивое који су били тешко замисливи пре пандемије, пажња учесника на тржишту је у протеклих неколико месеци искључиво усмерена на одрживост оваквог раста. Док део стручне јавности истиче да фактори који су покренули тренд (повећања потражња, повољни услови финансирања, инвестирање у некретнине услед мањка других опција...) и даље актуелни и да ће у крајњем случају доћи до стабилизације цена, из Европске централне банке истичу да оно са собом носи и одређени ризик по привреду у целини.
Београд
Убедљиво најскупљи квадрат у Србији је и даље у центру Београда, који је у јануару порастао за 1,11 одсто и тако се попео на ниво од 2.633 евра. На другом месту у Београду, али и Србији, је Врачар где су просечне цене расле 0,96 одсто и тренутно износе 2.524 евра.
На Новом Београду, квадрат је пребацио 2.000 евра. У јануару је растао 2,25 одсто и просечна цена је 2.045 евра. На Палилули цена квадрата је остала непромењена, тачно 2.000 евра. Квадрати на Вождовцу су у јануару такође скупљи, у просеку око 1,48 одсто, што значи да је просечна цена квадрата у јануару била 1.992 евра.
Једини пад у јануару у Београду је забележен у Миријеву. Тамо је просечна цена квадрата 1.309 евра, што значи да је за месец дана мања за 0,15 одсто.
Нови Сад
Према анализи огласа на порталу Nekretnine.rs, убедљиво највећи раст цена у јануару је забележен у Новом Саду. У насељу Подбара, цена се попела за 8,01 одсто на ниво од 1.847 евра по квадрату. Друга највећа забележена стопа раста цена некретнина у Новом Саду је забележена у центру, где је цена расла 3,77 одсто и где се квадрат у јануару 2022. године ценио 1.818 евра.
У Новом насељу је забележна просечна цена од 1.568 евра, што значи да је цена расла 1,49 одсто.
Други пад цена квадрата који је забележен у Грбавици, и то од округло 2 одсто чиме се просечна цена спустила на 1.766 евра.
Ниш
Није први пут да се у протеклих годину и кусур дана Ниш у извештају појављује као један од градова где је цена квадрата највише расла. Тако је у Булевару Немањића у јануару квадрат поскупео за 7,14 одсто и тамо просечна цена износи 1.500 евра.
Знатно мањи раст је остварен у насељу Пантелеј, од 0,49 одсто, где просечан квадрат вреди 1.035 евра, док на Палилули просечан квадрат износи 1.193 евра, што значи да је цена расла 0,59 одсто између децембра и јануара.
Квадрати у Дурлану су остали непромењени, у просеку 1.155 евра.
Крагујевац и Панчево
У Крагујевцу се такође наставио раст цена квадрата. Забележена је стопа раста од 1,29 одсто и просечна цена је 861 евро. У Панчеву додуше није било промена цена квадрата и он износи 1.100 евра.
ЕЦБ забринута
У недавно објављеном саопштењу, супервизори ЕЦБ наводе да су комерцијалне и стамбене некретнине постале разлог за забринутост, и један од извора рањивости банака у Европи. Како стоји у саопштењу ЕЦБ, средњорочни ризици корекције цена највише настављају да расту у сектору стамбених кредита, уз знаке потенцијалне прецењености станова као и повећања задужености становништва.
Изложеност банака ризику од комерцијалних некретнина чини око 8,0 одсто укупних кредита банака и преко 20 одсто њихових корпоративних кредита, саопштила је ЕЦБ.