DW: Шта кад се затвори и последњи рудник угља?

Иако ће последњи немачки рудник каменог угља престати са радом 2018, Немачка током наредних деценија неће моћи да се одрекне овог фосилног горива. Пошто ће 2022. и последње нуклеарне електране бити стављене ван погона а удео обновљивих енергија у производњи струје је само 31 одсто, угаљ ће остати важан енергент. 

Он ће бити обезбеђиван увозом, и то велике количине – 55 милиона тона годишње, како то објашњава Франц-Јозеф Водопија, шеф Удружења увозника угља: "Две трећине те количине ће бити потребно електранама, а једна трећина индустрији челика. Нешто мало ће ићи и на грејно тржиште“. 

ЈАПАНСКА КОМПАНИЈА У СУНОВРАТУ: Шеф дао оставку, акције падају!

Експлоатација угља престаје 

У јеку одустајања од експлоатације каменог угља, количина те руде ископана у Немачкој 2016. године износила је само још 3,8 милиона тона. Без угља из увоза, потребе у овој земљи не би ни издалека биле задовољене. Највећи део угља увезеног 2015. је употребљена за производњу струје. 

Протеклих година је угаљ у Немачку стизао углавном из Кине и Јужноафричке Републике. То се променило, јер Кина и сама мора да увози око 200 милиона тона годишње. Сада су, како каже Водопија, главни партнери „Русија са 15 и Колумбија са 10 милиона тона“, а томе треба додати и шест милиона тона из САД.

Највећа количина угља за производњу кокса потиче из Русије и САД. Кокс се користи у индустрији челика, где сагорева у високим пећима. За то сам камени угаљ није подесан јер се приликом његовог сагоревања ослобађа превише фосфора и чађи, што квари квалитет челика. 

Обновљиве енергије нису довољне 

Обим светске трговине угљем је прошле године износио око 1,1 милијарде тона. А Удружење увозника угља је убеђено да угаљ у првој половини нашег века неће тек тако бити превазиђен – па ни у Немачкој. 

РАДНА МЕСТА ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА: Ово су занимања која полако НЕСТАЈУ

До сада је удео обновљивих енергија у производњи струје износио нешто више од 30 одсто. Тренутно не може да се каже у којој мери би тај обим могао да се повећа. Шеф увозника угља Франц-Јозеф Водопија сматра „да ће у наредним деценијама бити потребе за нама. Намерно то кажем тако неодређено јер је веома тешко проценити како ће изгледати енергетскополитичке одлуке. Хоћемо ли добити далеководе који спроводе струју са севера на југ Немачке? Хоће ли се можда појавити неко јевтино решење за складиштење које сада не познајемо?“ На та питања још нема конкретних одговора. 

Цене угља расту 

Удео угља у производњи струје је 40 одсто: 23 одсто отпада на дрвени, а 17 одсто на камени угаљ. Франц-Јозеф Водопија закључује да ће „одустајање од нуклеарне енергије донети одређено стабилизовање потрошње угља, јер обновљиве енергије не могу да замене атомску енергију“. 

Али, зависност од увоза значи и да ће на међународном тржишту вероватно скочити цена угља. Тако је било прошле године. Чим се потражња повећала, цене су драстично порасле: средином 2016. тона увозног угља је коштала око 50 евра. Али, крајем године је већ износила 100 евра, преноси Водопија: „А угаљ за производњу кокса је поскупео три до четири пута, већ према квалитету“. Тај угаљ је коштао више од 250 долара по тони. 

Железаре не могу без кокса 

Увозници могу највише да зараде на угљу за кокс. У догледној будућности ће у индустрији челика свакако бити поузданих купаца. Немачки челик у свету ужива велики углед. Зато ће железаре сигурно наручивати велике количине. И поред преласка на друге изворе енергије, једно је јасно: угаљ ће остати важан и када се његова експлоатација у Немачкој потпуно угаси.