ЕВРО СЛАВИ ДВАДЕСЕТИ РОЂЕНДАН: Европљани и даље више воле кеш него дигитални новац, а сламарице су им ПУНЕ
Евро је први пут представљен 30. августа 2001. године
Европска централна банка је пре двадесет година представила новчанице евра. Немци су прво гунђали, заљубљени у своју марку. Данас су им новчанице евра важне јер се тако опиру потпуној дигитализацији новца.
СРБИЈО, СПРЕМИ СЕ - ОГЛАСИО СЕ ВУЧИЋ: Грађани могу да очекују повећање плата и пензија
РАСТЕ КУПОПРОДАЈА: Полугодишње тржисте некретнина у Србији достигло 2,9 милијарди евра
БЕОГРАД 12. СЕПТЕМБРА ДОЧЕКУЈЕ СПЕЦИЈАЛНИ ВОЗ: Кренуо је данас, а проћи ће 26 држава Европе
Ових дана су обележене две деценије откако је бивши шеф Европске централне банке Вим Дуизенберг представио јавности седам нових новчаница. Било је то 30. августа 2001, а Дуизенбергу је остао надимак Мистер Евро.
Тада је још у игри била и банкнота од 500 евра, која се не штампа већ две године – јер омиљена је међу криминалцима и финансијерима тероризма.
Ко пак у сламарици има ову љубичасту новчаницу, не мора да брине јер она се и даље прихвата као платежно средство.
И без најкрупније новчанице, упорно се повећава укупна маса новца која циркулише у штампаним и кованим еврима. Према наводима Немачке савезне банке, та маса се увећава шест одсто годишње.
Већ крајем 2014. преваљена је граница од билион евра. Данас је у оптицају 26 милијарди новчаница укупне вредности 1,4 билиона евра.
- Половина те вредности новчаница у оптицају потиче из трезора немачке Централне банке - наведено је у једном саопштењу.
Премда Немачка јесте и највећа и економски најмоћнија чланица еврозоне, Немци натпросечно много користе штампани и ковани новац у доба када дигитално плаћање све више узима маха.
- Људима је важна контрола сопствених издатака - каже Јирген Морман, професор банкарског менаџмента у Франкфуртској школи финансија.
Каже да такозвани "бол плаћања" утиче на купца јер човек непосредно види кад једна новчаница напусти новчаник.
Ипак, плаћање картицама и апликацијама узима маха. У еврозони се свака друга онлајн-куповина обавља картицом. Од десет уплатница и рачуна, само се још четири у просеку плаћа готовином.
У децембру прошле године је анкета Европске централне банке показала да око 40 одсто људи каже како користи мање кеша од почетка пандемије.
Поставља се питање како то маса новчаница и кованица стално расте иако се све више плаћа дигитално?
- Кеш није само омиљено платежно средство, већ сигуран начин да се сачува вредност - каже Јоханес Берман из управе Савезне банке.
Додаје да посебно у кризним временима расте количина новчаница. У преводу, људи понекад више верују својој сламарици него банци.
То се, каже Морман, може посматрати и у Хрватској или Турској. Све по девизи – само кеш је прави новац. Евро се макар показао отпорним на кризе.
Морман ипак додаје да развој свакако иде у правцу дигиталног плаћања помоћу апликација на телефону. Ту је највећа препрека огроман број понуђача који не препознају системе других.
Тако се може десити да начин плаћања који волите не буде препознат рецимо у пекари у коју идете.
Иако ће се и то довести у ред, и дигитална плаћања можда и удвостручити до 2025. године, стручњаци кажу да за кеш нема зиме.
- Готовином се лако рукује, то је сигурно платежно средство, не требају му техничка помагала и олакшава контролу трошкова. Такође, кеш је за потрошача најповољније средство плаћања - закључује Берман.