ЕВРОПСКА УНИЈА ТОНЕ У КРИЗУ: Пандемија разорила привреду, а како се држи економија наше земље?
Европске фирме биле су приморане да се додатно задуже да би преживеле кризу
Према подацима за децембар 2020. године, у том месецу није настављена тенденција поновног слабљења привредне активности која се испољила током претходна два месеца након опоравка који је уследио после слома у априлу, оценили су аутори месечника "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).
- Оценили смо у новембру да чак ни у случају да у децембру производња прерађивачке индустрије оствари међугодишњи раст какав је имала у августу и септембру, у целој години неће у потпуности достићи обим из претходне године. Међутим, тај обим је достигнут, јер је у децембру забележен највећи међугодишњи пораст после априлског слома - сматра економиста Стојан Стаменковић.
ПРОДАЈА ДИЗЕЛ И БЕНЗИН ВОЗИЛА НАЈМАЊА У ПОСЛЕДЊИХ 30 ГОДИНА: Да ли ће аутомобили на које смо навикли нестати?
ДИРЕКТОР АРЕНЕ ПОРУЧУЈЕ: "Наша конкуренција није навикла на равноправну борбу"
ПОРАСЛЕ ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ НБС: Усред пандемије короне Србија има све више новца
Укупна спољнотрговинска размена у новембру је порасла до апсолутно највеће вредности до сада и то захваљујући повећењу увоза, али је у децембру управо увоз битно редукован, па је извоз и даље на растућем тренду, а увоз на опадајућем.
- Вредности и извоза и увоза су у целој 2020. биле мање него у претходној години, увоз је пао нешто више од извоза. Нема више раста промета у трговини на мало: његова реална вредност у децембру 2020. је приближно иста као и у истом месецу претходне године, номинална вредност је мања. Инфлације у суштини нема – текући пораст у децембру је симболичан и далеко испод уобичајене сезонске динамике - сматра Стаменковић.
Током протекле године, европске фирме биле су приморане да се додатно задуже да би преживеле кризу изазвану пандемијом.
- Од марта 2020. региструјемо експоненцијални раст задужености пословног сектора. Тако је учешће корпоративног дуга нефинансијско-пословног сектора у БДП-у увећано за 9,1 одсто, док је рацио укупне задужености већи за петину - сматра економиста Иван Николић.
Како се активност буде опорављала увођењем вакцина, прекомерни дуг у ЕУ знатно ће ограничити инвестиције и тешко наплатива потораживања (НПЛ) ће порасти. Зато је нови талас неликвидности реална претња европској економији.
- Историјско искуство упућује на закључак да јавни сектор мора бити активан учесник у решавању овог проблема, који ће проактивно давати потребне подстицаје и координацију између поверилаца и дужника. У погледу улагања, нема дилеме да ће један број предузећа одложити или отказати неке планиране капиталне издатаке. Реч је, најпре, о онима који послују у делатностима које су надпросечно погођене пандемијом - сматра Николић.
Ипак, он верује да су до сада предузете политике државне помоћи и подстицаја, попут, гаранција за кредите и мораторијуми, заједно са капиталним олакшицама, дале резултате у спречавању кризе ликвидности.
- Државна помоћ је омогућила фирмама да финансирају обртни капитал и надокнаде смањене приходе. Тако је заустављен цунами несолвентности, избегнута трајна штета на производним капацитетима, као и масовно отпуштање радника. Међутим то не би смело да нас завара. Размере кризе су стравичне. Без обзира на широкогруду државну помоћ европска предузећа су у 2020. увећала дуг до нивоа који до сада није виђен - верује Николић.
Он тврди да будући европски економски опоравак зависити од ефикасног и ефективног решавања прекомерног корпоративног дуга, који је ескалирао током пандемије.
- За разлику од ЕУ, према подацима НБС, привреда Србије је забележила умерени раст задужености у 2020. Наиме, учешће корпоративног дуга у БДП-у је крајем прошле године у односу на четврто тромесечје 2019. увећано тек за 2,3 процентна поена, на ниво од 26,1 одсто. Дуг привреде је и даље за готово четвртину нижи у односу на рекорду задуженост, чији је максимум у прошлој деценији достигнут током трећег тромесечја 2012. године - каже он.
Расположиви подаци указују да је Србија и током тешке 2020. очувала високу ефикасност функционисања финансијског тржишта, кредитну активност и подршку привреди.
Банкарски сектор је адекватно капитализован и отпоран на раст кредитног ризика услед и даље неповољних макроекономских кретања које изазива пандемија.
О томе сведочи и учешће проблематичних кредита у укупним кредитима које је крајем прошле године смањено на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања НПЛ-а.