УПРКОС ИСКУШЕЊИМА СРБИЈА СЕ РАЗВИЈА! У капиталне пројекте улажемо скоро десет пута више него што је то чинила бивша власт!
Поређења ради, 2012. буџет три министарства (саобраћаја, грађевинарства и урбанизма) био је 205,6 милиона евра, 2024. године.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић истакао је да и упркос неповољној геополитичкој ситуацији, Влада Србије није одустала ни од једног капиталног пројекта и да издвајања расту из године у годину.
"ПОВЕЗАЋЕМО СЕВЕР СРБИЈЕ, РУМУНИЈУ И МАЂАРСКУ" Весић: Вредност потписаних уговора у Кини скоро четири милијарде евра за 300 километара нових путева
"ВИШЕ ОД ДВА МИЛИОНА ЉУДИ ЋЕ ДОБИТИ КАНАЛИЗАЦИЈУ" Ђурић и Весић о великим пројектима за Нови Сад: Реконструише се 97,7 км канализационе мреже!
Весић: Изградњом брзе пруге од Београда до Ниша стизаће се за сто минута
Весић је навео да ће ову годину Европска унија завршити са растом БДП од само 0,7 одсто, с тим што су неке од најразвијенијих земаља већ у рецесији, а да ће Србија, само из буџета, у капиталне пројекте уложити 3,8 милијарди евра, док су у буџету за наредну годину планиране рекордне четири милијарде евра као и да ће ове године наш БДП порасти за 2,5 одсто, а следеће за 3,5 процента, и тако ће достићи ниво од 74 милијарде евра и биће чак 2,2 пута већи у односу на 2012.
- Од почетка 2020. до краја 2024., из буџета, у инфраструктурне пројекте биће уложено чак 16,3 милијарде евра. У 2020. години, коју је цео свет завршио у рецесији, Србија је у капиталне пројекте уложила 196 милијарди динара, следеће је та сума удвостручена, лане је уложено 420 милијарди, а ове године, ребалансом, је сума за те намене повећана на 452,3 милијарде. За 2024. је планирано рекордних 467,5 милијарди динара - казао је Весић.
Министар је нагласио да је посебно важно истаћи да, паралелно са растом капиталних инвестиција, све време пада учешће јавног дуга у БДП, са 57 одсто на крају 2020, на мање од 51 одсто, колико је данас и да је то најбољи одговор свим критичарима који тврде да се земља убрзано задужује.
Весић је повукао паралелу на основу апела Фискалног савета, који позива државу да буде штедљивија, и рекао је да је за време бивше власти, Фискални савет опет па упозоравао да су „јавне инвестиције недопустиво ниске и представљају велико ограничење привредном развоју“.
Према речима министра Весића, из године у годину ти издаци бивали су све мањи, тако да су са 480 милиона евра, у 2008., пали на 304 милиона евра у 2012. Од почетка 2008. до краја 2012., бивша власт је у јавне инвестиције усмерила нешто мање од 1,7 милијарди евра.
Док ће поређења ради, само у овој години јавне инвестиције бити 3,8 милијарде евра, дакле, за исто време у капиталне пројекте биће уложено девет и по пута више него што је то био случај у претходној власти. Што је према министровим речима права мера успеха јер бројке говоре боље од хиљаду речи.
- Кад смо код бројки, бивша власт је, уз описана ниска улагања, „успела“ да од 2008. до 2012. повећа минус у буџету четири и по пута и удвостручи јавни дуг, са 26,8 на 52,9 одсто БДП. Ове године у инфраструктурне пројекте биће уложено 12,5 пута више новца, јавни дуг се смањује, тренутно је 50,9 одсто БДП, а буџет је у суфициту од 270 милиона евра - истакао је министар. Буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на чијем је челу, за наредну годину износиће скоро две и по милијарде евра.
Поређења ради, 2012. буџет три министарства (саобраћаја, грађевинарства и урбанизма) био је 205,6 милиона евра, 2024. године, биће 12 пута већи. Капитални буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за 2024. износиће око две милијарде евра.
Захваљујући тим средствима према речима министра завршиће се читав низ започетих капиталних пројеката. Весић наводи да је предлогом буџета за 2024. предвиђено и покретање нових пројекта - аутопута Зрењанин-Нови Сад, брзе саобраћајнице Бачки Брег-Сомбор-Кикинда-Српска Црња и пруге између Земун поља, аеродрома „Никола Тесла“ и будућег Националног стадиона у Сурчину као и брзе пруге Београд-Ниш.
- Ништа нас неће зауставити у намери да изградимо Србију за 21. век, за коју ће Србија из 2012. деловати као средњовековна држава - рекао је Весић и додао да су то схватили и страни инвеститори, па се у Србију, годинама уназад, слива чак 60 одсто инвестиција усмерених ка земљама Западног Балкана и Хрватској. Као и да је захваљујући томе, посао добило скоро пола милиона људи, а стопа незапослености смањена је на само 9,6 одсто, 2012. била је два и по пута већа. И да је упркос скептицима, Влада наставила са улагањима, а остварени резултати, показују ко је био у праву.
Весић подсећа да је највише било сумњи када је председник Вучић обећао да ће просечна плата бити између 720 и 730 евра, а пензија око 320 евра, те да смо све ближе циљу да 2025. просечна плата достигне 1.000 евра, а пензија 430 евра.
Ове године, просечна плата износи 718 евра, а пензија 322 евра, с тим што је након ванредног повећања за 5,5 одсто, од 1. октобра, већ достигла 340 евра, па ће уз повишицу од 14,6 одсто, већ за два месеца достићи 390 евра.
Истиче да је БДП Србије је, упркос глобалној кризи у последње четири године, повећан за 22,2 милијарде евра. Министар говори о томе да поређења ради, Србији нису биле довољне четири пуне године да се опорави од ефеката светске финансијске кризе, јер је на њеном почетку, 2008., наш БДП био 35,7 милијарди евра, да би 2012. био за две милијарде евра мањи.
Министар са поносом указује на то да смо успели да преокренемо негативне трендове у грађевинарству, које је било прва жртва повећане глобалне неизвесности.
Весић наводи да је вредност изведених радова у грађевинарству, прошле године, била је за 11,8 одсто мања него 2021. Док је већ у другом кварталу 2023. грађевинарство је остварило раст бруто додате вредности од чак 15,1 одсто, у односу на други квартал 2022. Што је, према званичним подацима, исто пресудно допринело расту БДП Србије са 0,9 одсто у првом, на 1,7 процената у другом кварталу.
- Тренутно, грађевинарство ствара између пет и шест одсто БДП Србије, а 2015. је стварало само 3,6 одсто. То значи да се 2015. у грађевинарству стварала додата вредност од око 1,3 милијарде евра, а последњих година три пута више, око 3,5 милијарди евра - рекао је Весић и закључио да су стабилизацији тржишта свакако допринеле и измене Закона о планирању и изградњи, а да се пуни ефекти нових решења тек очекује у наредном периоду.