Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

САЊА ОТКРИЛА ФОРУ ИЗ БГ РЕСТОРАНА: "Платим оброк дупло због тога"

09.04.2024. 16:37
Пише:
Србија Данас/АЛО!
Račun
Рачун / Извор: Shutterstock

Кафеџије алкохолне напитке, сокове и воду продају од пет до десет пута односно 500 до 1.000 одсто већој цени од набавне.

Једна Београђанка, како каже за Блиц, "пратила" је неколико ресторана у Београду у последњих два месеца и приметила једну нову навику, да не кажемо трик, којим се угоститељи служе - наплате хлеб као порцију хране. 

Како је Сања (35), на посебном режиму исхране, углавном наручује потаж или посну чорбу, међутим, уз то јој увек недостаје и парче хлеба. Међутим, испоставило се, већина ресторана не служи их на тај начин.

Ретко ћете, говори она, добити обичан хлеб, једноставно, морате то да поручите као посебан додатак. Уз то, објашњава она, када јој стигне хлеб посебно, буде или зачински, или као лепиња, често и као пројице од кукуруза или хељде. Доносе и "брускете", некада пуњене некад не, али све то има и другачији ценовник, а рачун се увећа. 

- Није ми проблем, наравно, да платим комплетан ручак, али имам проблем са тим да ми донесу порцију зачинског хлеба, који кошта 600 динара. Па узела бих онда само то - наводи она.

Ево да ли јој конобари нагласе да немају обичан хлеб:

- Не увек, али и када нагласе, не нагласе онда цену, и ја уместо потажа који кошта 400 динара, платим оброк дупло због корпе хлеба - истиче она.

Треба да знате и да власник на то има право. Прецизније, може да одреди цену и 1.000 динара за криглу пива, или чај, или порцију хлеба у овом случају, уколико за то постоји интерес, односно исплативост и потражња. 

- Према Закону имају право да формирају цену према сопственом нахођењу - наводи саговорник "Блиц Бизниса", који је при ресорном министарству. 

То није непознаница јер кафеџије алкохолне напитке, сокове и воду продају од пет до десет пута односно 500 до 1.000 одсто већој цени од набавне, и тако себи праве профит. Држава се углавном не меша да не би нарушила слободу тржишта и слободно формирање цена. Али уколико би била реч о основним намирницама на пример, или ако би скок цена био драстичан може исте да ограничи под одређеним условима.

Сваки потрошач, с друге стране, има право избора, може да уђе у кафић, погледа ценовник и сам одлучи да ли му је прихватљиво ту да седне и попије пиће.

Цене могу тако да се драстично разликују од кафића до кафића, а чињеница је да их померају сезонски, пише Блиц. 

Извор: Србија Данас/АЛО!/Дарко Матић/М.А.