ИСТОРИЈСКИ ДАН ЗА ГРЧКУ Први пут за 8 година више нису у кредитима

За Грчку је данас историјски дан јер се завршава готово деценија спољне финансијске помоћи.

Влада предвођена левичарском партијом Сириза успела је да закључи трећи спасилачки програм, спроведећи све мере које су захтевали повериоци, упркос ранијим сумњама у погледу могућности те неискусне странке да успе заврши тежак задатак.

- Данас славимо крај јако дугог и тешког путовања -  рекао је потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис.

- Оно што је сада важно је да надоградимо ово достигнуће држећи се добрих фискалних и економских политика - додао је он.

Међутим, неки аналитичари тврде да је ово више "симболични" тренутак и да још преостаје достао посла како би се побољшало стање у грчкој економији.

- И ЕУ и Грци ће покушати да направе позитиван заокрет на крају програма помоћи, али је мало разлога за славље -  каже европски аналитичар из истраживачке компаније ТС Ломбард, Константин Фрејзер.

Шта излазак из програма помоћи заиста и значи за Атину? То значи да ће, почев од данас, Грчка бити самофинансирајућа земља, односно више неће добијати редовне финансијске транше од европских кредитора.

Као резултат тога, када год Атина процени да је потребно, Грчка ће моћи да искористи финансијска тржишта за финансирање својих активности - баш као и свака друга земља у релативно здравој економској ситуацији.

Грчка је 2010. године први пут затражила финансијску помоћ, када је државни дуг достигао толико висок ниво да инвеститори више нису били вољни да наставе да финансирају Атину.

Од тада, Грчка се ослањала на европске кредиторе и Међународни монетарни фонд (MMF) да би могла да покрива своје финансијске потребе.

Финансијску кризу закомпликовао је и низ политичких догађаја, међу којима је и историјски спор између бившег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса и других министара финансија из остатка еврозоне.

После готово деценије економске кризе и око 260 милијарди евра позајмљених од поверилаца, званична Атина се изгледа враћа на стазе раста, а европске институције су задовољне што ће званично окренути страницу о финансијској кризи која је озбиљно угрозила економију европског континента.

У 2017. години, грчка привреда је регистровала позитивну стопу раста од 1,4 одсто, после пада од 0,2 одсто из претходне године.

Према проценама Европске комисије, Грчка би ове године требало да порасте по стопи од 1,9 одсто, која би наредне године убрзала на 2,3 одсто.