МЛАДИ БРАЧНИ ПАР ЗАМЕНИО БЕОГРАД ЗА ОКОЛИНУ КОСЈЕРИЋА: Открили зашто су направили тај корак и окренули се МЛЕКАРСТВУ
Дејан и Ивана Глигоријевић имају по 24 године, а по звању су дипломирани инжењери пољопривреде
- Што да плаћамо стан у Београду и јуримо посао кад код мене у селу имамо и велико домаћинство и од чега да живимо. Бићемо тамо своји на своме. Останемо ли овде, вући ћемо репове дугова и нећемо стићи да уживамо у одрастању деце - прича Дејан Глигоријевић (24), пољопривредни инжењер из околине Косјерића.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ЊИМА ЈЕ ГОРЕ НЕГО ФРИЛЕНСЕРИМА: Познато колики је дуг српских држављана који раде на крузерима
Није Ивани из Жагубице, оних студентских дана, требало много да размисли па да прихвати позив тадашњег момка а садашњег супурга, Дејана Глигоријевића да заједнички живот наставе код њега у Радановцима код Косјерића.
Овде су, у породичном послу Дејанових родитеља, имали добар основ да покрену свој бизнис и ситуирају се. Пола године има како праве посебну врсту сира. Миц по миц и, ево их, максимално су упослили све капаците, увелико раде на томе да их прошире.
Дејан и Ивана Глигоријевић имају по 24 године, а по звању су дипломирани инжењени пољопривреде. Срели су се на факултету у Земуну, познанство се претворило у љубав, толику да је морала бити крунисана браком. Ближио се крај студија кад дође време да њих двоје конркетније претресу како, шта и где сутра.
- Ако желимо децу, а желимо, рекао сам Ивани, неко од нас ће морати да их чува. А да једно не ради велики је луксус, јер немамо решено стамбено питање. Да живимо као подстанари или узмемо кредит да купимо стан требаће нам две плате - агрументовао је Дејан својој изабраници пред крај студентских дана.
СТУДЕНТИ, БИЋЕ ЈАНУАРСКОГ РОКА! Спремите се, познато како и када ће се полагати испити
ПАНДЕМИЈА ОСТАВИЛА ОЗБИЉНЕ ЕКОНОМСКЕ ПОТРЕСЕ: Која занимања у Србији су тренутно најтраженија?
"У Београду не би кренули од нуле, него из минуса"
Предложио јој је да оду код њега у Радановце где се његови родитељи на пољопривредном газдинству десетак година баве млечним говедарством и производе 100.000 литара сировог млека. Имају 20 музних крава, са биковима и подмлатком 40-ак говеда.
- Суштина је да смо хтели да гајимо децу, да гледамо како расту, да им будемо родитељи. А не само да их родимо. Да смо остали у Београду морали би да кренемо не од нуле, него из минуса, а у Радановцима где су његови већ достигли одређени ниво улагања смо имали и где да живимо и чиме да се бавимо - каже Ивана, објашњава шта је преломило да са Дејаном оде у косјерићки крај.
У јуну прошле године су се преселили у Радановце, у истом месецу написали дипломске радове, у јулу се венчали, у септембру обоје дипломирали.
Млекарство је Дејановим родитељима једини извор прихода, а откупна цена млека мала. Производња велика, посао огроман, али зарада није задовољавајућа.
- Моји родитељи су одавно маштали о преради млека, али се на то нису одлучивали. У нашем домаћинству се дуже време, али само за кућне потребе, производио сир који се може и мазати и сећи у кришкице. Није течан као већина намаза који могу да се купе по продавницама. Прави се од млека које се пастеризује, зати охлади и засири, и одлежи 24 сата у сурутки. Садржи само млеко, со и мају - сирило. У фрижидеру се чува сува, може да стоји седам дана. Многи који су га пробали питали су зашто га, кад је већ овако укусан и здрав, не производимо за продају - прича Дејан.
Почетком јуна ове године осмелили су се да комерцијализују производњу, искључиво по нарубждини. Главну реч је преузела Ивана, док је Дејан више забављен пословима у њиви и штали. Помажу им његови родитељи и млађи брат.
- Кренули смо помоћу штапа и канапа, са оним шта имамо, ништа нисмо куповали да олакшамо производњу. Хтели смо прво да видимо имамо ли шансу на тржишту. Сир смо огласили путем интернет групе "Мали произвођачи хране у Србији". Прве недеље смо продали "цела" два и по килограма, друге девет, треће 15, после се усталило на 40-ак килограма недељено - причају Глигоријевићи.
Више да производе са овим чиме располажу - не могу. Заправо, и могли би, али би сир, кажу, изгубио на квалитету. Од укупне количине млека које се произведе у домаћинству Глигоријевића 10-15 одсто се утроши за сир, остало се продаје млекари. Како им закон дозвољава да сир продају на кућном прагу или само у општини Косјерић, производе га по нарубждини.
- Већ смо стекли сталне муштерије, а с обзиром да је добро кренуло и да млека имамо доста, решили смо да проширимо производњу са новом опремом у новом објекту. Вероватно још од пролећа. Технолшки пројекат је завршен, а за објекат сам поднео захтев за грађевинску дозволу - објашњава Дејан Глигоријевић.
О повратку у Радановце пресудили су планови о потомству. Од лета наредне године испуниће им се сан о љуљању колевке и уживању у одрастању деце.