КАКО ЋЕ НАМ ИЗГЛЕДАТИ ОДМОРИ У ОВОЈ ГОДИНИ? Путовања у 2021. највећа непознаница, списак правила морамо поштовати

Када ћемо поново путовати безбедно и како ће нам изгледати одмори у овој години? Иако почетак вакцинације обећава и личи на "светло на крају тунела", на ово питање ни данас нико не може са сигурношћу да одговори. Неизвесност у погледу путовања се наставља, али је истовремено познато неколико важних чињеница.

Неке околности можемо и претпоставити.

У најкраћем, међународна путовања могла би да буду прилично депресивна, са читавим списком правила о којима смо до сада само читали; у многе земље неће бити могуће ући без "ковид пасоша", неке ће чак бити и забрањене за туристе, маске ћемо и даље носити, а у неким државама због казни, плашићемо се и да их скинемо. Избегаваћемо и дружења на одморима, али и базене у хотелима, нећемо моћи ни да путујемо у баш све земље јер ће многе остати затворене...

С друге стране, домаћа путовања би додатно процветала, сеоска домаћинства зарађивала као никада до сада, а кањон Увца би био најчешћа позадина за селфи. Пословних путовања и даље неће бити, а онлајн састанци остаће кључни за доношење одлука. Тешко ће бити одржавани и сајмови и велике конференције и све ће то и даље бити у онлајн свету, на Зоом и разним другим апликацијама.

Добра вест за оне које буду летели јесте да ће то бити великим удобним авионима и да ће авиокомпаније, оне мале, због ограниченог простора, једноставно избегавати. Лоша је истовремено, да би летови који су још увек јефтини, у сезони могли да буду скупљи.

Но, кренимо редом.

Александар Сеничић, председник ЈУТЕ, оцењује да је јако тешко предвидети како ћемо путовати у 2021. години, али да се може претпоставити да неће бити повратка на старо.

- Путовања у 2021. години су највећа непознаница и највећа препрека за планове, како самих туристичких радника, тако и путника. Треба очекивати протоколе за улазак у одређене земље, далеко већу безбедност у објектима, као и захтеве за потпуно другачијим понашањем путника - наводи Сеничић.

Од преговора на међудржавном нивоу и евентуалног договора Србије са једне стране и земаља попут Грчке, Црне Горе и Бугарске с друге, зависиће да ли ћемо, где и како ове године моћи на море.

За улазак у Црну Гору више није потребан ПРЦ тест. За улазак у Турску и Египат тест је обавезан. Што се тиче улазака из Србије на Кипар, тренутно је потребан негативан ПЦР тест са резултатом не старијим од 72 сата. Кипарске власти, иначе, редовно ажурирају списак земаља које су категоризоване према епидемиолошкој ситуацији.

- Кипарски модел је добар, али примењив само за путовања авионом. Ми у окружењу имамо још два начина за одлазак туриста - индивидуално, аутомобилом, и групно, аутобусом. То би могли бити слични услови, попут ПЦР теста, или ако буде боља ситуација онда без теста, али са узорковањем на лицу места. То је све ствар договора и ми смо дали своје предлоге и иницијативе - објашњава Сеничић.

Међу омиљеним дестинацијама српских туриста тренутно је најпроблематичнија Грчка. Разговори на високим нивоима између Србије и Грчке трају веће неко време, а пре неки дан је дозвољен слободан улазак власника српских туристичких агенција у ову медитеранску земљу.

Грчки премијер Кириакос Мицотакис један је, иначе, од највећих заговорника "ковид пасоша" који би људима који су примили вакцину омогућили слободно путовање. Мицотакис, чија се економија у великој мери ослања на туризам, писао је председници Европске комисије Урсули Фон дер Лајен у знак подршке иницијативи, тврдећи да ће подстаћи људе да се вакцинишу.

Написао је да вакцинација не би била предуслов за путовање, али они који би могли да докажу да су примили вакцину имали би сигурност да то могу учинити.

- Обезбеђивање што бржег поновног успостављања слободе кретања је неопходно и основни приоритет за све нас - написао је Мицотакис.

Како ће се путовати у Беч, Праг, Рим... питање је које ће искључиво зависити од одлука земаља. У Аустрији је, рецимо, ступио на снагу пооштрени режим за улазак у земљу.

Практично, сви који долазе из ризичних региона морају у обавезни десетодневни карантин, који је могуће прекинути тек након петог дана изолације, негативним тестом.

Од карантина изузете су само особе које прекогранично раде, пословни пуници, припадници хуманитарних организација, транзитни саобраћај, као и особе које су добиле позив од суда, које морају на сахрану, а сви они ће пре уласка морати да прикажу, то јест на дигиталну регистрацију "закаче" негативан ПЦР или антигенски тест не старији од 72 сата.

Иако су услови за путовање још неизвесни, очекивања су да ће цене бити нешто ниже. Међу "фирст-минуте" понудама агенција за Грчку, на пример, могу се наћи десетодневни аранжмани од 30 до 100 евра по особи, за стандардне апартмане надомак плаже. За нешто касније термине, крајем лета, седмодневни полупансион у хотелу са пет звездица, за трочлану породицу креће се између 600 и 800 евра.

Десетодневно летовање на хрватској ривијери у мају и јуну кошта од 400 евра за полупансион у хотелу са три звездице, за породицу са једним дететом. Сличне цене могу се наћи и у Црној Гори, с тим што најскупљи аранжмани иду и до 1.000 евра.

У међувремену су хотели почели да рекламирају потпуно другачије вредности, па уместо "ол инклузив" понуде, бесплатног спа центра или чаробног погледа из собе данас потенцирају квалитетан вентилациони систем и мере заштите против короне.

Ако се постигну планирани међудржавни споразуми и протоколи, са прецизним критеријумима и условима путовања, авиокомпаније би поново "продисале". Имајући у виду минусе и губитке са којима су се до сада суочавале, могле би се очекивати и веће цене током сезоне.

Цене карата које су почетком пандемије најпре значајно појефтиниле, касније су се вратиле на стари ниво, уз смањене капацитете авиона. Тренутно се из Београда за Тиват може летети за стотинак евра, а двадесетак евра више кошта карта до Атине и Истанбула. До Анталије се из главног града Србије авионом може стићи за нешто више од 200 евра.

Добра вест за оне које буду летели, је да ће то бити великим удобним авионима и да ће авиокомпаније, оне мале, због ограниченог простора, једноставно избегавати.

Хотелијери не очекују да ће цена смештаја значајно да поскупи, баш као ни боравак у приватном смештају, али ако поједини хотели одлуче да је за боравак неопходан негативан тест на корону, то би могло да значи додатних 9.000 динара по особи, колико од нове године коштају ПЦР тестови на захтев. То и није тако мала сума, јер би четворочлана породица морала да плати додатних 36.000 динара, не рачунајући трошак времена и чекања у редовима за тестирање.

Ако тренутно желите да резервишете летовање у предсезони на Златибору, цене се крећу од најмање 200 евра за 10 дана у приватном смештају до 600 евра у хотелима са четири звездице. На Копаонику су сличне цене, па се апартмани могу изнајмити за 250 до 300 евра, док боравак у хотелима тренутно кошта између 600 и 900 евра.

У Врњачкој Бањи трочлана породица у мају може добије смештај у апартману за десет дана за 200 до 350 евра.

Информације о томе да ли је неко прележао корону, да ли је и када радио ПЦР тест и да ли је примио вакцину могле би ускоро да се нађу у такозваним "ковид пасошима".

Поједине светске авио-компаније већ су најавиле увођење "ковид пасоша" као услов за лет у будућности. Тако је аустралијски "Квантас" навео да ће вакцинација против ковида бити обавезна за све њене међународне путнике, али се разматра увођење истог услова и на домаћим летовима.

О начину функционисања "ковид пасоша" за сада постоји више опција, а најреалнија је апликација која би била повезана са здравственим системима и функционисала путем скенирања кода који би садржао податке о путнику - резултате тестирања или потврде о вакцинисању, као и планове за путовање.

Овде се поставља још једно питање - да ли ће земље условљавати улазак на своју територију тиме да путник буде вакцинисан тачно одређеном вакцином. На пример, ЕУ за сада признаје вакцине два произвођача, Фајзера и Модерне, па је упитно да ли ће грађани Србије који се буду вакцинисали руском или кинеском вакцином моћи да путују у земље ЕУ.